#RESTalksCOP je serija intervjua sa COP30, kreirana da ljudima približi proces Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Kroz razgovore sa pregovaračima, stručnjacima i civilnim društvom, istražujemo različite perspektive i uvide iza kulisa. Snimljeni na terenu na 30. Konferenciji strana (COP30), ovi intervjui nude vremensku kapsulu uvida u ljude i priče koje oblikuju današnje pregovore o klimi.
Razgovarali smo sa Sajkatom Dasom, kontakt osobom Radne grupe za energiju Zvanične grupe za decu i mlade pri UNFCCC (YOUNGO) i savetnikom u Globalnoj alijansi za obnovljive izvore energije, čiji rad obuhvata zagovaranje UNFCCC-a, međunarodnu energetsku diplomatiju i globalni razvoj priobalnih vetroelektrana. Na COP30, Sajkat se zalaže za potrebu za posebnim putem pregovora o energiji i unapređuje kampanju GST 2.0 – 3F. U ovom razgovoru, on daje uvide o prazninama u trenutnom procesu, geopolitičkim i finansijskim preprekama za transformaciju energije i zašto je promena sistema neophodna za ispunjavanje globalnih klimatskih ciljeva.
Sajkat Das: Prvo, veoma sam srećan što sam ovde jer smo već neko vreme prijatelji i kolege u energetskom prostoru. Mislim da smo se prvi put sreli u Bonu, kada smo radili na zajedničkoj konferenciji za novinare zalažući se za posebni put pregovora o energiji. Naravno, ući ćemo u to, ali dozvolite mi da počnem sa kratkim predstavljanjem. Ja sam Sajkat. Ja sam kontakt osoba Radne grupe za energiju YOUNGO. Takođe sarađujem sa Globalnom alijansom za obnovljive izvore energije u okviru Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) kao savetnik za međunarodna partnerstva, a u svojoj stalnoj ulozi sam komercijalni menadžer za projekte vetroelektrana na moru u kompaniji sa sedištem u Velikoj Britaniji. Nosim nekoliko uloga, baš kao i vi, radeći u ovoj klimatskoj oblasti.
Zvezdana Božović: Tačno je, imamo mnogo uloga u ovoj oblasti. Koliko dugo ste uključeni u proces UNFCCC-a?
Saikat: Od mog dolaska na ovu Zemlju, sve je pregovor. Ali kada su u pitanju pregovori o UNFCCC-u, pratim ih već pet ili šest godina. Nismo na pravom putu za 1,5 stepen, a trenutno idemo ka 2. Možda ćemo za nekoliko godina reći 2,5. Trenutno smo u pregovorima bez zaključka.
Zvezdana: Čini se da je energija svima na pameti, ali istovremeno, ne postoji poseban deo koji se zaista fokusira na ovu međusobnu vezu između energije i klimatskih promena. Tokom tih godina, kako ste videli napredak energije kroz pregovore?
Sajkat: To je veoma važna tema. Kao što sam već pomenuo, održavali smo ovu konferenciju za novinare na kojoj smo razgovarali o ovoj konkretnoj temi. O energiji pričamo toliko dugo, decenijama, ali uopšte nismo na pravom putu za 1,5.
To je zato što energetski sistemi čine otprilike 70% globalnih antropogenih emisija CO₂, pa kada govorimo o tako velikom udelu emisija, jasno je da nam je potreban poseban prostor u pregovorima da bismo se direktno pozabavili time. Trenutno govorimo o ublažavanju i prilagođavanju, što je naravno ključno, ali energija je osnova svakog aspekta klimatske akcije. Kao stručnjak za energetiku – neću sebe nazvati stručnjakom – ali kao neko ko radi na implementaciji, moram da pratim pet ili šest različitih pregovaračkih staza, što je iscrpljujuće. Većina delova ovih staza ne pokriva u potpunosti energetiku. Rekao bih da možda 25% do 30% onoga što pokrivaju uključuje energetiku, što je dovoljno visoko da zaslužuje našu pažnju. Dakle, pratimo energetiku raštrkanu po ovim stazama. Zato nam je potrebna posebna pregovaračka staza o njojkako bismo imali mehanizam za praćenje tih parametara, koliko smo daleko stigli, poput neke vrste inventarizacije.
Zvezdana: Nešto poput „Globalnog energetskog pregleda“?
Sajkat: Pa, upravo ste me dirnuli u živac, jer ove godine pokušavam da pokrenem veliku kampanju pod nazivom „Globalni pregled 2.0“, ali je nazivamo „3F kampanja — fer, brzo i unapređenje (fair, fast, and furtherance)“. Trebalo bi da bude fer jer smo u Dubaiju videli da neke strane, posebno SIDS i druge male zemlje u razvoju, nisu bile pravilno uključene. Unapređenje, jer do sada modaliteti i procesi za sprovođenje ishoda GST-a još nisu jasni. U prvom GST-u možemo videti vremenski okvir i kratkoročne i dugoročne ciljeve, ali ne vidimo mehanizam implementacije, kako zapravo pratiti napredak. Na primer, među novim nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC) koji su podneti, samo 44% NDC-a ima trag o obnovljivoj energiji. To implicira da nam je potrebno otprilike 600 GW dodatnog kapaciteta obnovljivih izvora do 2030. godine, ali ne postoji mehanizam za praćenje kako će zemlje to ostvariti. Trebalo bi da se uključe i sve prethodno naučene lekcije. Konačno, mora biti brzo jer nemamo mnogo vremena i GST 2.0 mora to da odražava. Zato je „GST 2.0 – 3F“ zaista ključan za nas.
Zvezdana: Već nekoliko dana ste na terenu ovde na COP-u. Među ljudima sa kojima ste razgovarali, da li postoji optimizam ili oprez u vezi sa ishodom pregovora i šta to znači za energetiku u okviru UNFCCC-a?
Sajkat: Optimista sam. Možete videti zašto iz mnogih izveštaja, uključujući i izveštaje IRENE. Prošle godine, globalna ulaganja u obnovljive izvore energije premašila su ulaganja u fosilna goriva za 2 biliona dolara. Uskoro ćemo dostići 1120 teravata na sat do 2035. godine. To je ogromna prilika. Prošle godine smo imali skoro 550 gigavat-sati uključivanja obnovljivih izvora energije u sistem, što je zaista odlično. Troškovi dramatično opadaju za obnovljive sisteme, posebno energiju vetra i sunca. Međutim, postoji i mnogo lobiranja iz industrije fosilnih goriva. Postepeno ukidanje fosilnih goriva još nije završeno. Čujemo stvari poput „prelaska“ i „ostavljanja nauke iza“, ali tačno kada, kako, koliko dugo, ostaje nepoznato.
To je ono što nas tera da nastavimo da insistiramo. Takođe moramo promeniti narativ i promeniti sistem. Promena sistema je veoma važna i uvek uključuje mnogo važnih socio-ekonomskih aspekata, analize troškova i koristi, samo energetsku tranziciju o kojoj sada razgovaramo. Finansiranje klimatskih promena je takođe povezano sa ovim kroz Mapu puta od Bakua do Belema. Mislim da smo optimistični. Brojevi ne lažu. Podaci kažu da je preko 2 milijarde ljudi lišeno pristupa čistom kuvanju, a preko 600 miliona ljudi nema pristup električnoj energiji. Brojevi govore sve. Moramo to da uradimo.
Zvezdana: U ovom pokretu za obnovljive izvore energije i veću energetsku ravnopravnost, koje su glavne prepreke trenutno? Možda nešto u procesu pregovora ili širem geopolitičkom kontekstu?
Sajkat: Dobićete mnogo različitih odgovora na ovo pitanje. Lično, ja sam zagovornik, tako da stvari posmatram kroz prizmu nauke, biznisa, socio-ekonomskih uglova i geopolitike. Geopolitika je puna paradoksa. Na primer, vreme je svuda, ali nikada nije besplatno. Pregovori o energiji deluju slično – sve zavisi od nečeg drugog. Prošlogodišnje rezultate Novog kvantifikovanog cilja o finansiranju klime (NCQG) mnogi su smatrali neuspehom, ali mi i dalje idemo napred ka ispunjenju cilja od 1,3 biliona. To je broj kome težimo. Većina finansijskih institucija je koncentrisana u velikim ekonomijama i većina finansiranja je zasnovana na dugovima, a ne na grantovima. Potreban nam je tok finansiranja zasnovan na grantovima, u skladu sa članom 2.1(c) ili članom 9.1 Pariskog sporazuma. Javno-privatno finansiranje može doprineti tome, a subvencije mogu ići ka obnovljivim izvorima energije. Takođe moramo odvojiti BDP od emisija. Ako imamo visok BDP, ali je on direktno proporcionalan emisijama, to nema smisla. Samo kada imamo visok BDP i niske emisije možemo reći da zemlja dobro stoji.
Zvezdana: Dakle, rekli biste da su finansije glavna prepreka, a vaša druga poenta, ako dobro razumem, je apstraktnija i odnosi se na to kako trenutno merimo ekonomski razvoj i rast?
Sajkat: Da, tačno.
Na primer, istorijski gledano, američki dolar je prošao kroz nekoliko faza merenja njegove vrednosti. Bio je vezan za zlato, zatim kada je standard prestao, i tokom vremena, međunarodna tržišta su sve više koristila dolar za određivanje cena robe, posebno nafte. Ovo je stvorilo jaku vezu između globalnih tržišta nafte i dolara, tako da ako jedno raste ili pada, to ima posledice po drugo. Čak su i zemlje koje ne koriste ovu valutu u svojoj zemlji pogođene zbog globalne trgovine. Ono što moramo preispitati je kako možemo da razdvojimo ove sisteme. Isto važi i za BDP i emisije, carinske stope i Mehanizam prekograničnog prilagođavanje ugljenika (CBAM). Promena sistema je ključna.
Zvezdana: Koje projekte biste želeli da istaknete?
Sajkat: GST 2.0 je zaista važan jer smo do sada trebali da završimo sa implementacijom i pređemo na proširenje, ali ne vidim nikakvu implementaciju jer postoji problem u modalitetima i procedurama. Takođe moramo da sačekamo i vidimo da li ćemo dobiti 7. izveštaj o proceni (AR7) Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) na vreme za GST. Videćemo, optimistični smo u pogledu ishoda. Ovde smo u vrućini, svi se međusobno podržavaju.
Zvezdana: Hvala Vam puno što ste odvojili vreme da razgovarate sa mnom! Gde ljudi mogu da Vas pronađu ako žele da saznaju više o Vašem radu?
Sajkat: Ako pretražite saikat.co.uk, pronaći ćete moj veb-sajt sa svim linkovima mog rada ka LinkedIn-u i drugim prostorima. Što se tiče moje radne grupe, mi smo prvi koji imamo sopstveni veb-sajt na youngoenergy.org.
Intervju obavljen 13. novembra 2025.