#RESTalksCOP je serija intervjua sa COP30, kreirana da ljudima približi proces Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Kroz razgovore sa pregovaračima, stručnjacima i civilnim društvom, istražujemo različite perspektive i uvide iza kulisa. Snimljeni na terenu na 30. Konferenciji strana (COP30), ovi intervjui nude vremensku kapsulu uvida u ljude i priče koje oblikuju današnje pregovore o klimi.
Razgovarali smo sa Ruanom Rodrigesom, članom COJOVEM-a, organizacije koja radi na osnaživanju nedovoljno zastupljenih mladih ljudi u Amazonu. Ruan deli svoju perspektivu o tome šta znači održavanje COP30 u njegovom rodnom gradu, dugogodišnje nejednakosti koje oblikuju region i kako samit utiče na lokalnu vidljivost, identitet i zastupljenost.
Ruan Rodriges: Zdravo, zovem se Ruan. Imam 26 godina, iz Belema sam. Član sam COJOVEM-a, organizacije sa sedištem u Belemu u državi Para koja radi na promociji angažovanja mladih, posebno među mladima iz ugroženih grupa u gradu. Ima nekoliko inicijativa koje se kreću od radionica i drugih aktivnosti osnaživanja mladih do dizajniranja javnopolitičkih kratkih izveštaja koji se mogu podeliti sa vladinim zvaničnicima kako bi se povećala dobrobit mladih.
Zvezdana Božović: Da li radite i na klimatskim projektima?
Ruan: Radimo! Ne možemo da pričamo o mladima ili budućnosti ili blagostanju bilo koga, ne samo mladih, a da ne pričamo o klimi. Pogotovo što smo u Amazoniji, što nije važno samo za regulisanje svetske klime, već i zato što smo veoma ranjivi na klimatske promene i klimatske katastrofe.
Zvezdana: Odluka da se COP održi u Belemu naišla je na pomešane reakcije. Neki ljudi su tu ideju podržali i videli su viziju vlade da postavi pregovore u srž problema, dakle u srž ulaza u Amazoniju. S druge strane, neki ljudi su kritikovali izbor grada domaćina kao možda neadekvatan ili nedovoljno sposoban sa stanovišta infrastrukture da podrži ovaj događaj. Kakva je bila Vaša prva reakcija kada ste čuli da će se ovaj vodeći događaj za klimatske promene održati u Vašem gradu?
Ruan: Pretpostavljam da biste mogli reći da sam malo pristrasna jer sam odavde. Istovremeno, čak su i ljudi odavde imali različite reakcije na to. Neki ljudi su bili protiv toga, a neki su bili veoma za to. Što se mene tiče, znao sam za izazove sa kojima se suočavamo jer živim ovde. Nije da pokušavamo da kažemo da nemamo nikakvih problema i da je sve na šta se ljudi žale laž. Imamo probleme, i imajte na umu da većina posetilaca samo dve nedelje doživljava vrućinu i saobraćaj. Ja to doživljavam već 26 godina, tako da sam u toku.
Istovremeno, ako je cilj i ono što je toliko važno za konferenciju infrastruktura i odgovarajuća klimatizacija, a to je važnije od stvarne relevantnosti diskusija koje se vode, da li konferencija zaista radi ono što bi trebalo da radi? Na kraju krajeva, mislim da je to bila ispravna odluka. Dugo vremena smo morali da se borimo protiv mnogo predrasuda i ksenofobije koje su dolazile čak i iz samog Brazila na početku. Istorijski gledano, Amazonija i severni region Brazila su veoma ozbiljno i dramatično bili ostavljeni van velike nacije Brazila.
Čini se kao da smo drugačija zemlja na mnogo načina, tako da nije prvi put da se suočavamo sa predrasudama u Brazilu. Stereotip je da je Amazonija samo velika šuma i da ovde nema ničega, i da su svi koji ovde žive samo gomila starosedelaca u svojim malim zajednicama usred ničega. Ništa od ovoga nije novo, ali ove godine smo se posebno morali boriti protiv toga više nego ranije.
Lično, mislim da je bila briljantna ideja da se konferencija održi ovde, ne uprkos problemima, već čak i s obzirom na probleme. Ne očekujem da svi zavole grad, mada je prilično teško ne voleti ga. Ako ništa drugo, želim da ljudi napuste Belem znajući i bivajući svesni koliko je teško živeti ovde i da znaju da je to uzrokovano ne samo klimatskim promenama, jer je to relativno skorija stvar, već i kolonijalizmom i strukturama nepravde i moći koje su učinile Amazoniju onim što je danas. Pre hiljada godina, Amazonija je bila veoma napredna civilizacija, ali onda zbog kolonizacije i zbog načina na koji se to odvijalo u zemlji, ostala je u ovoj poziciji kolonije unutar kolonije. Najduže vreme se sve dešavalo na jugoistoku Brazila i moć je bila koncentrisana tamo. Nakon što je Brazil postao nezavisan, tako je i ostao. To je jedan od razloga zašto imamo tako niske nivoe indeksa humanog razvoja (HDI). Ako razmislite o deset gradova sa najnižim HDI u Brazilu, svi su u Amazoniji. To nije bez razloga i nije zato što je Amazonija siromašna ili bez resursa.
Upravo je suprotno. To je zbog moći i nepravde koja ima korene u kolonijalizmu, zato želim da ljudi dođu i vide kako je živeti u ovom malom delu zemlje. Zapravo nije baš mali – oko 40% Brazila je Amazonija. Mnogo nas živi ovde, ne samo nekoliko zajednica ovde i onde. Prilično sam siguran da su mnogi ljudi koji dođu iznenađeni kada vide da će sleteti u veliki grad sa zgradama. Okružen je prašumom, ali je i veliki grad. Sada, pored istorije zanemarivanja, moramo se nositi i sa klimatskim promenama. Zato je toliko važno da se ove diskusije odvijaju ovde jer smo najduže vremena bili ostavljeni van svega, čak i odluka koje su se ticale nas samih.
Zvezdana: Pomenuli ste ovo iskustvo isključenja iz procesa koji se tiču lokalnih zajednica. Drugog dana COP30, autohtoni aktivisti su protestovali i pokušali da uđu u prostoriju, možda sugerišući da nisu imali druge efikasne načine da se njihovi glasovi čuju. Po Vašem mišljenju, da li je COP30 do sada ispunio očekivanja da bude prostor koji uključuje i predstavlja ove perspektive?
Ruan: To je odlična poenta i mislim da pokazuje da postoji mikrokosmos problema. Rekao bih da za obe perspektive. U smislu da dovođenje COP-a u Amazoniju ruši mnoge paradigme i zapravo omogućava fundamentalnu promenu u načinu na koji se ovi pregovori odvijaju. Ne kažem da će dovođenje COP-a u Belem rešiti svaki problem s obzirom na to koliko je to ekskluzivan događaj. Ako protestuju, to nije bez razloga. Kada hodamo hodnicima ovde, vidimo mnogo autohtonih ljudi, ali istovremeno, moglo bi ih biti više, kao i više mladih, više ljudi u nepovoljnom položaju. Ali stvar je u tome, ako bi se ovaj događaj desio na jugu Brazila ili negde drugde u svetu, ovi ljudi ne bi mogli ni da dolete tamo da protestuju. Nije idealno da budu ostavljeni napolju, ali istovremeno, ovo je prvi put da se ovaj događaj dešava dovoljno blizu da bi nekako mogli da se čuju i da se približe. Ponovo, nije idealno, ali je najbliže procesu što smo ikad bili.
Zvezdana: Zatim, u isto vreme, pre nekoliko dana, narod Munduruku je protestovao ispred mesta održavanja i predsednik i izvršni direktor COP-a su izašli i sastali se sa njima. To je rezultiralo time da je zajednica obezbedila obavezu vlade da krene napred sa razgraničenjem svojih teritorija i da preispita velike infrastrukturne projekte koji utiču na njihovu zemlju, što je pozitivan ishod.
Ruan: Da!
Zvezdana: Ovo je samo događaj koji traje oko dve nedelje. Pitanje je sada šta dolazi posle COP-a. Da li mislite da će ovaj COP biti katalizator za dalje promene i napredak, ili ga više vidite kao anomaliju?
Ruan: Da budem brutalno iskren, rastrzan sam između dve mogućnosti. Deo mene misli da je to samo anomalija i da će se, nakon što se to završi, stvari vratiti na staro, sa izuzetkom nove infrastrukture oko grada koju smo dobili od konferencije. Možda će to biti to, i samo će infrastruktura ostati nasleđe konferencije. Istovremeno, možda čak i ako se način rada ne promeni, poznajući politiku, ono što će se promeniti, bez sumnje, jeste način na koji ljudi počinju da se osećaju osnaženije. Počinju da osećaju da njihovi glasovi imaju značaj i da ono što delimo ima vrednost. Ovo je prvi put da kao stanovnik Amazonije mislim da to osećamo ovde. To proizilazi iz toga što ljudi čuju šta imamo da kažemo iz naših iskustava sa klimatskim promenama i klimatskim ekstremima, ali je takođe i prvi put da toliko ljudi dolazi ovde i interesuje se za našu hranu, za našu muziku, znate?
Mislim da to nešto čini za stanovništvo iz ovih krajeva koje je toliko dugo bilo isključeno, da daje osećaj da ima istoriju i identitet koji treba ceniti. Dakle, mislim da je to vidim ovde. Kao stanovnik Amazonije, ovo je tako lepo i za mene je najlepša stvar od svega ovoga taj proces gledanja meštana kako uviđaju koliko je vredan naš identitet, naša kultura, naše priče, boje i načini razumevanja sveta, i da postoje ljudi zainteresovani da uče o tome. Čak i ako se način rada vlada i kompanija ne promeni, ovo će biti jedina stvar koja će se promeniti.
Zvezdana: Hvala Vam puno što ste odvojili vreme da razgovarate sa mnom. Ako ljudi žele da saznaju više o Vašem radu, gde Vas mogu pronaći?
Ruan: Ljudi nas mogu pronaći na našem Instagramu, @cojovem.br.
Intervju obavljen 19. novembra 2025.