Autorka teksta i fotografija: Zvezdana Božović
Na ovogodišnjem SB60, 60. sastanku pomoćnih tela Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) održanom u Bonu od 3. do 13. juna, RES fondacija imala je priliku da prati tekuće pregovore, sastanke i prateće događaje i da govori o pitanjima energetskog siromaštva u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.
Takođe nazivana i Bonska međusesijska, konferenciju čine važni sastanci koji se održavaju svake godine između Konferencija Strana (COP). Ona postavlja osnovu za dalje pregovore na COP-u. Domaćin 29. Konferencije strana (COP29) biće kasnije ove godine Baku, u Azerbejdžanu. Agenda je podeljena između dva tela – SBSTA (Pomoćno telo za naučne i tehnološke savete) i SBI (Pomoćno telo za implementaciju) koji se bave različitim tačkama pod zastavom UNFCCC-a. Ove godine, glavna tačka dnevnog reda bio je Drugi sastanak u okviru ad hoc programa rada o novom kolektivnom kvantifikovanom cilju klimatskog finansiranja (NKKC), koji je pratila naša mlada delegatkinja na terenu, Zvezdana Božović.
Propratni događaji ove godine su bili raznovrsni, ali se nekoliko njih izdvojilo. Propratni događaj koji su organizovali sekretarijat UNFCCC i Međunarodna agencija za energiju (IEA) pod nazivom „Praćenje energetskih ishoda COP28 i implikacija za NDC usklađene sa LT-LEDS“ okupio je paneliste iz IEA, Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) i aktuelne trojke, odnosno prethodnog, sadašnjeg i predstojećeg predsedavajućeg COP-a – Ujedinjeni Arapski Emirati, Azerbejdžan i Brazil. LT-LEDS su dugoročne razvojne strategije sa niskim emisijama koje Strane podnose da bi predstavile svoje planove za postizanje niske emisije gasova sa efektom staklene bašte i klimatski rezilijentan razvoj do sredine veka. Oni pružaju viziju i pravac kako za kratkoročne akcije tako i za nacionalno određene doprinose (NDC). Panelisti su podelili uvide u planove energetske tranzicije, politike i potrebe ulaganja sa naglaskom na nacionalni kontekst. Odluka o Globalnom pregledu (GST) naglasila je potrebu da zemlje pojačaju svoje napore u oblasti obnovljive energije i zatvore jaz u implementaciji, pozicionirajući NDC kao nacrte za ekonomski i društveni napredak. Naglašavajući svoju posvećenost ubrzavanju tranzicije na čiste izvore energije po pristupačnoj i sigurnoj osnovi, IEA je naglasila svoju podršku predsedavajućima COP-a i govorila o svojim aktivnostima praćenja napretka u svim energetskim sektorima putem portala sa otvorenim pristupom. S tim u vezi, paragraf 28 Konsenzusa UAE je pohvaljen kao paket koji navodi ključne ciljeve za energetsku tranziciju, kao i važnost subvencija za čistu energiju usmerenu na potrošače i povećanje snabdevanja čistom energijom. UAE su naglasili potrebu za nacionalno određenim merama i poboljšanom multilateralnom saradnjom kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C, dok je Azerbejdžan izneo ciljeve za COP29 koji će se fokusirati na jačanje ambicija i omogućavanje delovanja. Brazil je naglasio važnost rešavanja finansijskih nejednakosti u ulaganjima u čistu energiju, uz značajna ulaganja koja su potrebna da bi se postigli neto nulti ciljevi. Asami Miketa, govoreći u ime IRENA-e, istakao je važnost promovisanja najboljih praksi i kvantitativnih procena u kontekstu usklađivanja dugoročnih energetskih scenarija sa LT-LEDS.
Na pratećem događaju koji je organizovala Međunarodna mreža za održivu energiju (INFORSE) pod nazivom „Dekarbonizacija kroz životni stil dostatnog: Koliko? Kako podržati? 100% obnovljivi izvori energije” panelisti iz Fraunhofer ISI, SE/INFORSE i NegaVatt diskutovali su o dovoljnosti u politici i na nivou domaćinstva/životnog stila. Politike dovoljnosti su skup mera i svakodnevnih praksi koje izbegavaju potražnju za energijom, materijalima, zemljom i vodom dok istovremeno pružaju ljudsko blagostanje za sve unutar planetarnih granica. Ideja koja stoji iza dostatnosti je da se preispitaju aktivnosti, između plafona ograničenja životne sredine i poda pristojnih uslova života. Cilj je da se obezbedi pravednija raspodela pristupa uslugama u okviru kolektivnih granica i da se uravnoteže potrebe i želje u oblasti energetskih usluga, jačanjem potreba i smanjenjem želja. Učesnici panela istakli su ključne izazove razdvajanja uskraćenosti i dovoljnosti. Prema literaturi, više od 330 politika i mera u vezi sa dovoljnošću je već identifikovano i mogu da čine sveobuhvatan skup predloga za razvoj strategije EU za dovoljnost. Identifikovane politike koje je naveo Gunar Olesen (SE/INFORSE) bile su fokusirane na transport i mobilnost, energiju, zgrade i prostorno planiranje, materijale, proizvode, hranu i međusektorske: informacije, oporezivanje i finansije. Ovom prilikom, Elisabeth Dutschke (Fraunhofer ISI) je predstavila rezultate istraživanja FULFILL (Fundamental decarbonisation through sufficiency by lifestyle changes) istraživačkog projekta podržanog od Evropske unije. FULFILL je anketirao 9500 ljudi u 5 zemalja EU, uključujući 50 građanskih inicijativa i 16 nacionalnih javnih politika koje su zaključile da životni stil koji je dovoljan već postoji u ispitanim zemljama, ali da je daleko od mejnstrima i da im je potrebna infrastruktura i društvene debate koje bi im omogućile razvoj.
Na pratećem događaju koji je organizovala Nordijska klimatska grupa za saradnju i perspektivu pod nazivom „Uloga kombinovanih i inovativnih instrumenata u mobilizaciji klimatskih finansija u kontekstu NKKC“, panelisti su razgovarali o novim načinima korišćenja postojećih finansijskih instrumenata u kontekstu pregovora NKKC-a koji su se dešavali u tom trenutku. Ovaj pravovremeni panel bacio je svetlo na višestruke perspektive stručnjaka iz ove oblasti, uključujući studiju o rešenjima i izvorima finansiranja gubitaka i štete koju su sproveli Wenger Law i Nordijski savet ministara. Cathrine Wenger (Vengerov zakon) govorila je o mnogim različitim alatima koji su nam na raspolaganju, uključujući postojeća tržišta i mehanizme, potencijalnu ulogu privatnog sektora (uključujući inovativne mehanizme finansiranja kao što su zamene duga za klimu), kao i buduću ulogu oporezivanja i nameta, kao i trenutni pejzaž osiguranja i reosiguranja. Laila Darouich (Perspectives Climate Group) govorila je o potencijalnoj ulozi koju bi izvozne kreditne agencije (ECA) mogle imati u postizanju ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom. Ona je naglasila da su ECA najveća klasa javnih finansijskih institucija G20 koje podržavaju sektor fosilne energije, više od multilateralnih razvojnih banaka (MDB) ili bilateralnih međunarodnih finansijskih institucija (IFI), navodeći da su ECA obezbedile godišnji prosek od 32 milijarde dolara između 2020. i 2022. za fosilna goriva, šest puta više nego na obnovljivu energiju. Relevantnost ECA za NKKC je u tome što bi mogli da obezbede finansiranje projekata čiste energije u zemljama u razvoju u skladu sa čl. 2.1(c) kao klimatsko finansiranje, i stoga mogli poslužiti kao ključni pokretač za velike i dugoročne rizične infrastrukturne projekte.
Razmatranja o novom kolektivnom kvantifikovanom cilju (NKKC) o finansiranju klime počela su 2022. i trebalo bi da se završe na COP29 kasnije ove godine. Ad hoc radni program je pokrenut na COP26 u Glazgovu 2021. godine, dok je COP28 (odluka 8/CMA.5) pružio proceduralni ishod za dalje pregovore o NKKC-u. Jedna uobičajena tema do sada je bila velika količina teksta i manja količina konsenzusa o tome šta bi trebalo da sadrži. Na početku SB60, ulazni papir je iznosio oko 60 stranica, smanjujući se sa svakim narednim sastankom jer su strane prenosile svoje sugestije predsedavajućima o neophodnim prilagođavanjima teksta. Neke istaknute tačke razmimoilaženja bile su u pogledu stepena usklađenosti postojećeg teksta sa Pariskim sporazumom i UNFCCC, pri čemu je više strana izjavilo da je tekst izašao iz okvira onoga što je dogovoreno u Parizu i izvan mandata UNFCCC-a. Dodatne tačke razilaženja u mišljenjima bile su o tome da li NKKC treba da bude višeslojni cilj, kao što su neki predložili, ili jednoslojni cilj fokusiran isključivo na potrebe zemalja u razvoju. Takođe je postojao određeni stepen neslaganja oko ravnoteže i sadržaja teksta, pri čemu su neke strane smatrale da je neuravnotežen i preterano narativan, dok su neke isticale potrebu da se raspravlja o suštinskom sadržaju bez prevremenog uklanjanja značajnih delova.
Strane su takođe istakle da bi fokusiranje na potrebe zemalja u razvoju trebalo da bude najvažnije u procesu i da finansiranje mora biti zasnovano na grantovima i na koncesijama. Pozivi za pojednostavljenje teksta bili su česti, a neke strane su takođe istakle da bi fokusiranje na kvant trebalo da bude prvi korak da se osigura da NKKC odgovara svrsi. Mnoge strane su takođe naglasile hitnost uspostavljanja NKKC-a i potrebu za transparentnošću u njegovoj implementaciji i praćenju, a postojala je i široka saglasnost o održavanju principa kao što su pravičnost i pravičnost. Takođe je široko prihvaćena potreba za povećanom transparentnošću i mehanizmima odgovornosti u praćenju finansiranja klimatskih promena. Sada ostaje da se vidi koliko će daleko NKKC ići na COP29.
Međusobne veze između tačaka agende, posebno o NKKC-u, takođe su bile očigledne u konačnom dijalogu o gubitku i šteti u Glazgovu, koji je trajao od SB56 2022. godine, pri čemu su neke strane pozivale na integraciju gubitaka i štete u NKKC u obliku podcilja. Ovo je bilo posebno važno pošto je COP27 već ispunio obećanje o uspostavljanju namenskog fonda za finansiranje gubitaka i štete. Međutim, reći da su očekivanja i realnost na terenu znatno različiti bilo bi potcenjivanje. Slušajući intervencije Strana (naročito iz malih ostrvskih država u razvoju (SIDS) i najmanje razvijenih zemalja (LDC)), hitnost klimatske krize i potreba za hitnim finansiranjem klimatskih promena nikada nisu bili očigledniji. Kao takvi, čini se da su gubici i štete ostali na dnevnom redu svih finansijskih razmatranja. Posebno dirljiva i snažna intervencija tokom dijaloga u Glazgovu došla je od delegata Palaua koji je podelio svoju ličnu borbu tokom COP28 kada je ciklon opustošio njegovu matičnu zemlju, navodeći da nam je „trebala podrška juče, ne danas, ne sutra“, i podvlačeći potrebu za razmatranjem neekonomskih gubitaka tradicionalnog znanja, folklora i istorije, kao i visokog cene migracija na mentalno zdravlje lokalnih zajednica.
Energetika je bila uobičajena tema koja je prožimala mnoge sporedne događaje, diskusije i sastanke. Pa ipak, primetan je nedostatak namenskog pregovaračkog koloseka. Zbog toga je RES fondacija uzela reč na zajedničkoj konferenciji za novinare organizovanoj sa YOUNGO Radnom grupom za energetiku i Mladim inženjerima Evrope kako bi govorila o važnosti formalizacije energije kroz namenski pregovarački put u okviru postojeće infrastrukture UNFCCC procesa. Uz Saikata Dasa (Mladi inženjeri Evrope) i Boróku Ürge (YOUNGO Radna grupa za energetiku), mlada delegatkinja RES fondacije Zvezdana Božović istakla je važnost integracije lokalnih perspektiva i civilnog društva u ove rasprave, podvlačeći da je „jasno da postoje velike razlike i nejednaka distribucija pristupa što znači da čista energija još nije ni pristupačna ni dostupna lokalnim zajednicama” i da „ne možemo Evropu strpati u jednu široku kategoriju – jasno je da čak i na kontinentalnom nivou postoje jazovi koje treba premostiti.” Božović je dalje naglasila da bi „ozbiljne zdravstvene implikacije energetskog siromaštva, društvene implikacije nepravedne tranzicije i ekonomske i ekološke implikacije budućnosti zasnovane na fosilnim gorivima trebalo da deluju kao podsetnik šta je ulog“.
