energy efficiency

Autor: Stefanovski Zdravko, dipl. inž. mašinstva

Senior tehnički ekspert za energetsku efikasnost

 

Građevinski fond je i jedinstven i heterogen, što je prirodno kada se uzme u obzir kulturna raznolikost i istorija Zapadnog Balkana. Star je i spor mu je tempo renoviranja. Više od 7 miliona stanova izgrađeno je do 2015. godine na više od 523 miliona m2 površine. Godišnja stopa renoviranja je veoma niska – samo 0,34% postojećih zgrada se obnavlja godišnje. Ovaj trend će se nesumnjivo nastaviti do 2050. godine, što će rezultirati renoviranjem samo 6% zauzetih zgrada ako nastavimo sa uobičajenim poslovanjem.

Domaćinstva na Zapadnom Balkanu greju samo 65% svojih stanova, ali računi za grejanje čine veliki deo njihovih računa za energiju. Ove činjenice su u vezi i sa energetskim siromaštvom u ovom regionu, uz nedostatak podsticaja za njegovo rešavanje. Dominantno gorivo za grejanje je biomasa, odnosno ogrevno drvo, registrovano i neregistrovano, zatim struja. Što se tiče tehnologije grejanja, pojedinačni uređaji su dominantniji u odnosu na centralne sisteme. Procenjuje se da se u regionu koristi 3.000.000 starih individualnih peći na ogrevno drvo sa efikasnošću od najviše 55%. Električne termoakumulacione peći i električne grejalice takođe su prisutne sa oko 16% ukupne zalihe uređaja za grejanje.

Procenjuje se da grejanje u stambenom sektoru čini 68% ukupne finalne potrošnje energije u sektoru. Ne može postojati uspešna energetska tranzicija koja nikoga ne izostavlja bez promene načina na koji grejemo naše stare zgrade. Ali prvo, treba obratiti pažnju na same zgrade, njihove slabe energetske performanse i nizak nivo komfora u njima.

Renoviranje omotača zgrada zajedno sa sistemima grejanja je ključno za sprečavanje energetskog siromaštva i energetske zavisnosti. Sadašnja energetska kriza je potvrdila da cene energenata rastu i da će rasti. Očekivanje oporezivanja ugljenika i mehanizama prekograničnog prilagođavanja će povećati cene (fosilne) energije širom regiona Zapadnog Balkana. Sprovođenje mera energetske efikasnosti u zgradama, očuvanje energije i maksimalno korišćenje obnovljivih izvora su efektivne mere koje minimiziraju i energetsko siromaštvo i zagađenje vazduha, istovremeno imajući ogroman razvojni potencijal.

Energetska efikasnost je osnovno gorivo za naše domove. Zašto peći igraju tako važnu ulogu u prosečnom domaćinstvu?

Poboljšanje energetske efikasnosti je podjednako važno kao i povećanje udela obnovljivih izvora energije. Neke procene pokazuju da bi, ukoliko bi se ispunio puni potencijal energetske efikasnosti, globalna potražnja za energijom mogla biti smanjena za jednu četvrtine do 2030. Mogućnost za unapređenje energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu je ogromna, s obzirom na dominantan broj nerenoviranih zgrada i neefikasne tehnologije koje se sada koriste.

Energetska efikasnost je prepoznata kao najisplativije sredstvo za smanjenje emisija i troškova zdravstvenih usluga koje plaćaju građani. Manje košta ušteda jedinice energije nego proizvodnja te iste količine energije. Poboljšana energetska efikasnost takođe može poboljšati energetsku sigurnost na lokalnom i nacionalnom nivou kroz smanjenje uvoza energije, kao i opterećenja na sisteme za proizvodnju i distribuciju električne energije.

Prema analizama, ako bi regulatori na takozvanim tržištima Zapadnog Balkana 6 (WB6) postavili ambiciozne ciljeve za poboljšanje energetske efikasnosti renoviranjem celokupnog građevinskog fonda do 2050. godine, kumulativna ušteda energije može dostići između 75%–82% u zavisnosti na nivou renoviranja. Smanjenje CO2 je takođe ogromno i kreće se u rasponu od 67%-73% u poređenju sa uobičajenim poslovanjem.

Kada je reč o sprovođenju mera energetske efikasnosti, početni investicioni kapital je presudan. Da bi se postigle otkrivene uštede energije, potrebno je angažovati ogroman investicioni kapital. U horizontu 2050. kumulativne investicije su između 95 milijardi evra i 107 milijardi evra, dok su u horizontu 2030. u rasponu od 20 milijardi evra do 22,4 milijarde evra.

Da li Vaša kuća ima zimski kaput? Ulaganje u renoviranje zgrada će ublažiti efekte rasta cena energije uvođenjem isplativih mera za smanjenje potrošnje energije ako je praćeno unapređenjem peći.

Osim obaveze održavanja zgrade u upotrebnom stanju u Zakonu o izgradnji, ne postoji zakonski osnov za pokretanje obnove ili energetske obnove zgrade. Najverovatniji momenti u kojima se pokreće energetska obnova zgrada odnose se na promenu vlasništva (kupovina, nasleđivanje, smena generacija) većinskog dela zgrade ili dotrajalost sistema grejanja. Zbog niske kupovne moći vlasnika i veoma niske stope energetske obnove, najveća pokretačka tačka energetske obnove su grantovi sa visokim procentom sufinansiranja radova energetske obnove.

Veoma je važno naznačiti potreban kapital u narednih pet godina (2022-2027), vremenskom okviru kada bi trebalo da se implementira „Zelena agenda za Zapadni Balkan“. Zelena agenda pokriva nekoliko tema. Među njima su čista energija i energetska efikasnost. Za realizaciju Plana predložen je planirani budžet od 9 milijardi evra u periodu 2021-2027, od čega se očekuje dobar deo za finansiranje renoviranja zgrada i dekarbonizaciju sektora grejanja i hlađenja. Pored toga, očekuje se da će podrška kroz novu garanciju za Zapadni Balkan, u okviru Garancije EU za spoljne poslove i Evropskog fonda za održivi razvoj plus, mobilisati potencijalne investicije do 20 milijardi evra u narednoj deceniji.

Prema analizama, ulaganja u renoviranje postojećeg građevinskog fonda u periodu 2022-2027 iznosiće između 12 milijardi evra i 14,0 milijardi evra, u zavisnosti od scenarija. Uz ove mogućnosti finansiranja kao deo planirane podrške EU, veliki deo potrebnih investicija može se finansirati u pravcu ubrzanja procesa renoviranja stambenog sektora. Dobro osmišljene, planirane i sprovedene politike sa ugrađenim komponentama granta su od suštinskog značaja za podsticanje široko rasprostranjenih i trajnih poboljšanja energetske efikasnosti.

Ne treba zaboraviti da ulaganja u energetsku efikasnost (EE) podrazumevaju razvoj lokalnog preduzetništva, zapošljavanje ljudi i stabilan razvoj malih i srednjih preduzeća. Ljudi zaista već zamenjuju svoje peći u izvesnoj uočljivoj stopi i obraćaju sve više pažnje na načine na koje se greju. Jedini problem je što su to ad hoc zamene i poboljšanja, a ne sistematski i strateški pristupi koje bismo mogli nazvati efikasnim javnim politikama. U ovom kontekstu može se takođe posmatrati tvrdnja da postojeće rekonstrukcije sistema grejanja nisu vođene „principom minimalnih tehničkih zahteva“, na primer eko peći sa deklarisanom efikasnošću i faktorima emisije. Odluka o tipu novog uređaja obično se zasniva na prošlim iskustvima ili usmenom reputacijom.

Sve dok ne postoje smisleni i sprovodljivi zakoni i propisi na svim nivoima, od svake države do njihove lokalne uprave, samo ćemo brojati pojedinačne dobre projekte znajući duboko u sebi da oni nisu dovoljni.

Od svih velikih ideja koje podržavaju održivost u potrošnji energije, verovatno je najvažnije obrazovanje. Neobrazovani ljudi i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama često su u začaranom krugu siromaštva i neodržive potrošnje energije. Zato nam je potreban sistematski plan za podsticanje obrazovanja u regionu Balkana o važnosti ulaganja u naše zgrade i naše tehnologije grejanja, o atraktivnom povratu na tu investiciju – umesto da bude samo skup izdatak, i o tome zašto ova investicija mora imati prioritet u odnosu na druge investicije. Ta investicija podrazumeva profitabilan i udoban život za korisnike, zdravlje za korisnike i sve ostale čuvanjem kvaliteta našeg vazduha, i olakšanje za našu planetu i našu klimu koja se zagreva.