Građanska energija danas više nije samo ideja, već koncept koji se već aktivno razvija. Kroz veću transparentnost, snažniju institucionalnu podršku i javne politike koje su usmerene na potrebe građana, decentralizovana proizvodnja energije može doprineti stvaranju pravednijeg, dostupnijeg i održivijeg energetskog sistema.
O ovim pitanjima razgovaralo se na regionalnoj konferenciji „Građanska energija: regulativa, prakse i iskustva iz regiona“, održanoj u Skoplju u organizaciji Eko-svest i Centra za unapređenje životne sredine. Na događaju su učestvovali predstavnici institucija, lokalnih samouprava, civilnog sektora i stručnjaci iz Srbije i Severne Makedonije.
Glavna tema konferencije bila je unapređenje uslova koji bi omogućili domaćinstvima i zajednicama da proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe. Učesnici su razmenjivali iskustva i primere dobre prakse, posebno u oblastima administrativnih procedura, pristupa elektroenergetskoj mreži, finansijske podrške i razvoja energetskih zajednica.
U ime RES fondacije u Skoplju su bili programski direktori, Jasminka Young i Aleksandar Macura. Macura je izneo stav da je energija za građane moguća. Sledeći korak vidi u tome da je učinimo merljivom, jasnom i pristupačnom. Ako želimo nešto malo konkretnije, možemo uzeti logiku konačnih preporuka izveštaja: Sledeća faza politike za kupce-proizvođače u Severnoj Makedoniji trebalo bi da se pomeri sa zakonskog omogućavanja na razvoj zasnovan na dokazima, transparentnost i inkluzivnost. To znači razlikovanje kupaca-proizvođača u domaćinstvima od većih distribuiranih solarnih sistema, objavljivanje pouzdanih podataka, tretiranje kapaciteta mreže transparentnim tehničkim metodama, jasniji obračun finansijskog prinosa i stvaranje pristupnih puteva za ona domaćinstva koja ne mogu samostalno da finansiraju sopstvene krovne fotonaponske sisteme.
Predstavljeni rezultati istraživanja pokazali su da interesovanje građana za solarne sisteme raste, ali da postoje značajne prepreke poput visokih početnih ulaganja, komplikovane birokratije i nedovoljne informisanosti.
Na konferenciji je naglašeno da energetska tranzicija ne može biti uspešna ukoliko građani ostanu pasivni posmatrači. Istaknuto je da oni moraju imati aktivnu ulogu u procesu promena i da pitanje razvoja mreže nije samo tehničko, već i političko pitanje koje određuje koliko će prostora biti ostavljeno za građansku energiju.
Poseban fokus bio je na značaju prozjumerstva i energetskih zajednica kao važnih elemenata pravedne energetske tranzicije. Učesnici su ocenili da su za njihov brži razvoj neophodni jasniji propisi, bolja saradnja institucija i veće uključivanje građana. Takođe je ukazano da aktuelni Zakon o energetici u Srbiji, uprkos usklađivanju sa evropskim direktivama, još uvek ne pruža konkretne nove mogućnosti građanima za zajedničku proizvodnju električne energije, jer nedostaju potrebni podzakonski akti.
Zaključak konferencije bio je da bez aktivnog učešća građana nije moguće sprovesti uspešnu energetsku transformaciju, te da energetske zajednice i aktivni potrošači treba da postanu važan deo budućeg razvoja energetskog sistema u regionu.
Foto-galerija (autori: Nebojša Gelevski – Bane / Eko Svest i Jasminka Young):
