Grupa organizacija civilnog društva pozvala je Svetsku banku da odloži odobravanje zajma od 195,5 miliona USD za novu gasnu infrastrukturu u Srbiji i ponovo razmotri opravdanost projekta, alternative i njegovu usklađenost sa klimatskim ciljevima.
Ministarstvo rudarstva i energetike odgovorilo je ukazujući i na to da je projekat pripreman u skladu sa procedurama Svetske banke, uključujući analize opravdanosti i alternativa, kao i procene uticaja na životnu sredinu i društvo.
Koliko nam takav odgovor uliva sigurnosti?
Međunarodne finansijske institucije mogu doneti ekspertizu, više standarde, kvalitetniju pripremu projekata i nadzor. Njihovo učešće nije samo po sebi dokaz da projekat predstavlja pravi izbor sa stanovišta javnog interesa, niti da je svaki analitički zaključak na kojem se projekat zasniva ispravan.
Naše nedavno iskustvo sa drugim projektom u Srbiji koji podržava Svetska banka pokazuje zašto ne možemo zasnivati evaluacije samo na poverenju.
U okviru projekta SURCE, kojim se podržavaju ulaganja domaćinstava u energetsku efikasnost, izveštaji o sprovođenju pripisuju značajno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte ugradnji više od 2.000 kotlova na prirodni gas.
Taj rezultat nas je iznenadio, pa smo od Svetske banke zatražili metodologiju, pretpostavke i izvorne podatke koji bi omogućili nezavisnu proveru nalaza. Našu korespondenciju sa Svetskom bankom objavljujemo ovde.
Svetska banka je objasnila da prijavljene uštede emisija CO₂ povezane sa kotlovima na gas proizlaze iz zamene manje efikasnih sistema grejanja na čvrsta goriva, pre svega drveta, a u manjoj meri uglja.
Metodologija Republike Srbije na koju se poziva isti odgovor za goriva na bazi drveta utvrđuje da je faktor emisije CO₂ jednak nuli. Tu se pojavljuje pitanje koje vredi istražiti.
To ne dokazuje da su objavljeni rezultati pogrešni. Možda podaci na nivou pojedinačnih domaćinstava i proračuni objašnjavaju ovu prividnu protivurečnost. Ali možda je ne objašnjavaju i pokazuju da su objavljeni rezultati pogrešni.
Međutim, mi to ne možemo da proverimo.
Izvorni skup podataka nije objavljen. Izveštaji o sprovođenju ne pružaju dovoljno informacija da bi se rezultati mogli nezavisno reprodukovati. A kada smo Svetskoj banci postavili pitanje o analitičkoj osnovi, objašnjenje koje smo dobili poteklo je od Ministarstva, organa koji sprovodi projekat čiji se rezultati ocenjuju.
Ovo iskustvo je posebno značajno u trenutku kada se dužna profesionalna pažnja Svetske banke navodi kao razlog za poverenje u drugi, znatno veći projekat gasne infrastrukture.
Dužna profesionalna pažnja je neophodna. Niko međutim ne može da zahteva da javnost prosto veruje instituciji koja ju je sprovela. Važne pretpostavke, alternative, dokazi i zaključci trebalo bi da budu otvoreni za nezavisnu proveru.
Kao što navodimo u novom Dosijeu javnog projekta RES fondacije, transparentnost nije ukras koji se dodaje projektu. Ona je način na koji proveravamo njegovu svrhu, raspodelu koristi i otpornost na rizike.
Ovaj princip podjednako važi za vlade, konsultante i međunarodne finansijske institucije.
Kada se troši javni novac, a naročito kada će zajmove vraćati buduće generacije, nije dovoljno da znamo da je neko izvršio proveru.
Moramo biti u mogućnosti da proverimo proveru.