Autor: Perun Prodanović
U petak, 13. novembra 2026. godine, četvrtog dana konferencije COP 31 u Antaliji (Turska), u paviljonu „America Is All In” održana je sesija pod nazivom „Sprovođenje američke energetske tranzicije: tržišni trendovi i praktični putevi napred”. Ovaj događaj, koji je trajao od 11:30 do 13:00 časova, organizovao je Poslovni savet za održivu energiju (Business Council for Sustainable Energy). Bila je to do sada najzanimljivija sesija, zasnovana na jednom jednostavnom pitanju: s obzirom na to da rastuće energetske potrebe Amerike stavljaju odluke o ulaganjima u prvi plan, kako na to reaguju američke kompanije i na koji način javno-privatna partnerstva mogu obezbediti infrastrukturu neophodnu lokalnim zajednicama? Cilj sesije bio je da pruži pregled energetskog sektora u SAD i omogući dijalog između korporativnih lidera i predstavnika javnih vlasti o daljem razvoju projekata. U programu su učestvovali guverner savezne države Minesota Tim Walz, Bob Hinkle iz kompanije „Metrus Energy”, Katie McGinty iz kompanije „Johnson Controls”, Matthew Satterwhite iz kompanije „National Grid”, Lisa Jacobson iz Poslovnog saveta za održivu energiju, kao i gradonačelnici Bouldera u Koloradu (Aaron Brockett) i Zapadnog Sakramenta u Kaliforniji (Marta Guerrero). Ovaj izveštaj se fokusira na uvodnu prezentaciju o tržištu, koju je održao Albert Cheung iz organizacije „BloombergNEF” (BNEF) pod naslovom „Trendovi na tržištu energije u SAD i svetu”, a koja je poslužila kao osnova sa podacima za dalju diskusiju.
Cheung je počeo sa globalnom slikom, prikazavši grafikon ulaganja u energetsku tranziciju, koja su porasla sa oko 60 milijardi dolara 2005. godine na približno 2,4 biliona dolara 2025. godine. Nasuprot tom rastu, izneo je upozorenje u vezi sa energetskim rizikom, ukazujući na poremećaje povezane sa Ormuskim moreuzom. Jasno je naveo da ne zna kada će se tržišta vratiti u normalu. Još jedan grafikon, koji se odnosi na cene nafte, sugeriše da će se situacija verovatno pogoršati pre nego što se poboljša, pri čemu ishod u velikoj meri zavisi od toga koliko će dugo trajati poremećaji u tom moreuzu.
Zatim se osvrnuo na to šta je ovaj sukob značio za trgovinu proizvodima iz sektora čiste energije. Grafikon koji prikazuje mesečni izvoz proizvoda za čistu energiju kineskog porekla pokazao je rast vrednosti na oko 21 milijardu dolara mesečno, a Cheung je istakao da je rat doveo do naglog skoka potražnje za ovim proizvodima. Naredni grafikon prikazao je da globalna primena obnovljivih izvora energije i sistema za skladištenje energije nastavlja da raste. Napomenuo je da je celokupno čovečanstvo do 2017. godine instaliralo kapacitete od otprilike jednog teravata, dok će samo u 2026. godini biti dodato još jedan teravat, uz prognoze da će rast nastaviti i nakon toga.
Nakon teme uvođenja tehnologija, prešao je na elektrifikaciju – koju je, uz pomoć dva grafikona, opisao kao proces koji menja strukturu energetske ekonomije. Prvi grafikon poredio je zemlje prema broju električnih vozila, pri čemu Kina ubedljivo prednjači, čineći oko 70 odsto ukupnog broja u ovoj godini. Drugi grafikon prikazao je udeo električne energije u finalnoj potrošnji energije, ukazujući na to da bi električna energija mogla da prestigne naftu oko 2037. godine. Treći grafikon povezao je ove trendove sa potražnjom, pokazujući veoma snažan rast količine energije koja će svetu biti potrebna u godinama koje slede.
Od tog trenutka, Cheungova prezentacija se usmerila na Sjedinjene Države. On je ukazao na to da se očekuje da će se potražnja za električnom energijom u data centrima do 2030. godine udvostručiti u odnosu na današnji nivo. Prateći grafikon prikazao je značajan porast broja projekata za proizvodnju energije iz gasa na samim lokacijama centara podataka, pri čemu oko polovina njih ne otkriva svoje dobavljače. Istovremeno, naveo je da će SAD ove godine dostići rekordan nivo u korišćenju čiste energije, što je pripisao širenju data centara i ocenio kao ohrabrujući znak za budućnost.
Zatim je bilo reči o skladištenju energije i proizvodnji. Cheung je predstavio prognozu o naglom rastu u oblasti skladištenja energije – sa očekivanim rastom od 34 odsto u narednih deset godina – kao i grafikon koji prikazuje porast domaće proizvodnje baterijskih ćelija: sa 54 gigavat-sata u 2026. godini na predviđenih 130 gigavat-sata do 2030. godine, kako bi se zadovoljila ta potražnja. Gledajući još dalje u budućnost, naveo je da se očekuje da će potražnja za električnom energijom u SAD do 2050. godine porasti za 75 odsto – sa oko 4 000 teravat-sati na 7 000 – čemu će najviše doprineti centri podataka i električna vozila. Takođe je napomenuo da emisije ugljen-dioksida u SAD, koje su prethodno kontinuirano opadale, tokom administracije Donalda Trampa više ne opadaju i značajno odstupaju od putanje predviđene Pariskim sporazumom.
Kada je reč o političkim izgledima, Čung je primetio da nedavna ubedljiva pobeda demokrata nagoveštava veću kontrolu države nad energetskom politikom. Izlaganje je završio prikazom grafikona na kojem su zemlje svrstane prema udelu neto uvoza energije u ukupnoj domaćoj potrošnji energije, pri čemu se Sjedinjene Države nalaze u sredini. Po njegovom mišljenju, to zemlju stavlja u veoma povoljan položaj, jer ona može da bira da li će biti uvoznik ili izvoznik energije.
U celini, prezentacija je iznela dosledan argument: zabrinutost za energetsku bezbednost i brz rast potražnje – a ne samo klimatska politika – predstavljaju glavne pokretače ulaganja u čistu energiju, elektrifikaciju i skladištenje energije širom sveta. U Sjedinjenim Državama, ključni pokretač su data centri, koji istovremeno povećavaju potražnju, održavaju proizvodnju energije iz gasa na samim lokacijama i doprinose rekordnom uvođenju kapaciteta za čistu energiju. Podaci takođe ukazuju na raskorak između tržišnog zamajca i ishoda politika, budući da emisije ne opadaju, iako primena novih kapaciteta dostiže rekordne nivoe. S obzirom na to da se očekuje veći uticaj vlasti pojedinih saveznih država, kao i na činjenicu da zemlja nije trajno opredeljena isključivo kao uvoznik ili izvoznik, glavna poruka ove sesije bila je da smer razvoja energetskih tržišta u SAD ostaje otvoren i da će zavisiti od odluka koje će se u narednim godinama doneti u pogledu investicija, infrastrukture i politika.
Autori fotografija: Perun Prodanović i Marko Macura
