Kako smo ukazali u našim prethodnim radovima iz serijala Čija je energetska efikasnost, javne politike koje se sprovode ili su u pripremi uvećavaju privatne koristi od unapređenja energetske efikasnosti na strani domaćinstava koja ne pripadaju ugroženim kategorijama.
Zbog toga, povećana javna potrošnja iz nacionalnog budžeta i budžeta za podršku razvoju za privatna poboljšanja energetske efikasnosti zahteva pojačan nadzor od strane nosilaca javnih dobara. Ova potreba se javlja u trenucima u kojima se posebno vodi računa o marljivosti javne uprave, a stotine političkih aktera sa ograničenim prethodnim iskustvom i ograničenim razumevanjem sektora su ili bi mogli biti izabrani za predstavnike građana u različitim predstavničkim telima.
Prilika je da svi zajedno razumemo kako su se stekle političke volje lokalnih samouprava, Republike Srbije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Međunarodne banke za obnovu i razvoj i drugih činilaca oko ovako osmišljene intervencije. To je naročito važno za buduće kreatore javnih politika dobre energije u novom srpskom društvu, kao što se može zaključiti iz sažetka javne politike koji je pred vama.