#RESTalksCOP je serija intervjua sa COP30, kreirana da ljudima približi proces Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Kroz razgovore sa pregovaračima, stručnjacima, filmskim stvaraocima i civilnim društvom, istražujemo različite perspektive i uvide iza kulisa. Snimljeni na terenu na 30. Konferenciji strana (COP30), ovi intervjui nude vremensku kapsulu uvida u ljude i priče koje oblikuju današnje pregovore o klimi.
U ovoj epizodi razgovaramo sa Džefrijem Ćijem, savetnikom za politiku u Međunarodnom institutu za održivi razvoj (IISD). Sa skoro decenijom iskustva u procesu UNFCCC-a, Džefri radi na pregovorima o adaptaciji i rešenjima zasnovanim na prirodi — nudeći duboku insajdersku perspektivu o Globalnom cilju adaptacije i izazovima praćenja globalnog napretka.
Džefri Ći: Zdravo, ja sam Džefri. Ja sam savetnik za politiku u Međunarodnom institutu za održivi razvoj ili IISD. Uglavnom radim na pregovorima o adaptaciji i rešenjima zasnovanim na prirodi.
Zvezdana Božović: Koliko dugo ste angažovani u procesu UNFCCC-a?
Džefri: Prošlo je skoro osam ili devet godina. Dakle, počeo sam kao omladinski delegat još 2017. godine. Dakle, 46. sastanak pomoćnih tela (SB46) bio je moj prvi događaj UNFCCC-a.
Zvezdana: Šta pratite ove godine na COP30?
Džefri: COP30, ovo je „COP o adaptaciji“. Dakle, pratimo procenu nacionalnih planova adaptacije (NAP), ali i pregovore o listi indikatora za Globalni cilj adaptacije (GGA) ove godine.
Zvezdana: Mnogi ljudi su imali velika očekivanja od SB62 do COP30 u vezi sa indikatorima, ali je bilo i kritika u vezi sa veličinom i obimom indikatora. Kakvi su vaši utisci o napretku koji je postignut ovde na COP-u?
Džefri: Da, svakako. Indikatori su tako zastrašujući posao. Ne postoji jedinstvena metrika za globalni napredak u adaptaciji. Nemamo nešto poput podataka o emisiji gasova staklene bašte ili broj kojim bismo zapravo pratili napredak. Svaka zemlja je drugačija, svaki kontekst za adaptaciju je takođe drugačiji. Dakle, mislim da su stručnjaci uradili ogroman posao da bi prešli sa devet hiljada indikatora na petsto, pa na trenutnih sto. Dakle, zemlje zaista moraju da shvate kako da uzmu ovih sto indikatora i usvoje ih na ovom COP-u. To bi mogao biti skup od ovih sto, jer nisu sve zemlje zadovoljne samim indikatorima ili procesom kako razvijamo ove indikatore. Dakle, mislim da je napredak spor, ali postoji pokretni trend ka postizanju dobrog ishoda ovde na COP30.
Zvezdana: Kada je reč o dosadašnjim pregovorima, da li ste primetili neke posebne prepreke koje stoje na putu uspostavljanja ovog okvira?
Džefri: Da. Indikatori su, opet, takav tehnički posao, a svi pregovarači su politički pregovarači, tako da se oslanja na vojsku stručnjaka koji zaista pružaju znanje. Ali UNFCCC je politički proces, tako da postoji mnogo istaknutih političkih pitanja, poput finansija, koja nastavljaju da utiču na to kako se pregovori zapravo vode. Dakle, rekao bih da je snalaženje oko ovih UNFCCC pitanja ključno za usvajanje ovog veoma tehničkog posla. Ne želite previše mikromenadžmenta u ovom procesu. Ne želite da indikatori postanu politički indikator. Ali takođe želite da budete u mogućnosti da imate nešto što obuhvata potpunu sliku priče o globalnoj adaptaciji. Kako iznaći ravnotežu i kako izaći iz načina razmišljanja o politizaciji svega? Mislim da je to veliki izazov i velika prepreka.
Takođe, postoji i tehničko pitanje – kako ćemo zapravo operacionalizovati ove indikatore? Postoji toliko mnogo metodologija, nedostaju mnogi podaci, a takođe, za zemlje u razvoju jednostavno nema kapaciteta za istinsko praćenje ovih indikatora. Dakle, kako se snaći u ovim izazovima takođe će biti deo ove konačne odluke i, nadamo se, zemlje će se složiti oko nečega što omogućava veću podršku i više metodologije i tehničkog rada kako bi se zapravo mogle podržati zemlje koje prikupljaju podatke, kako bi se informisali ovi indikatori, koji će zatim biti uključeni u drugi Globalni pregled stanja (GST).
Zvezdana: Koliko ste optimistični u pogledu ideje da se indikatori GGA zatim transponuju u nacionalnu politiku? Da li ste primetili da neke strane izgledaju spremnije od drugih da već počnu da razmatraju kako će se ovo odvijati nakon Konferencije strana?
Džefri: Mislim da je to uvek pitanje koje je svima u pozadini uma, jer sada kada imate ovu listu indikatora, kako ćete ih zapravo koristiti? To je skup proces, to je proces koji oduzima vreme, tako da sada imamo nešto – kako ćemo zapravo vratiti neka ulaganja, zar ne? Najočigledniji način je drugi GST. Ovi indikatori će se koristiti za procenu globalnog napretka u adaptaciji. Neke potpisnice imaju jasnu ideju o tome kako to da urade. Neke druge potpisnice će možda želeti dodatno vreme da metodološki bolje razmisle o tome kako će ovo zapravo informisati globalni pregled stanja, jer je ovo važan zadatak. Sledeći GST će početi 2027. godine, tako da imamo samo godinu dana da se zaista pozabavimo načinom na koji ćemo zapravo operacionalizovati ove indikatore.
Zvezdana: Bez pritiska! (smeh) Želim da se vratim na temu finansiranja klimatskih promena jer mi se čini da prožima svaku diskusiju, posebno o adaptaciji. Kako vidite da se finansiranje klimatskih promena integriše u indikatore? Na koji način biste rekli da to takođe utiče na indikatore kakvi su sada?
Džefri: Imamo ogroman jaz u finansiranju adaptacije. Mislim da najnoviji izveštaj UNEP-a o jazu u adaptaciji ga stavlja negde između dvesta osamdeset i trista devedeset. Ne proveravajte me u vezi sa tim brojem, ali to je ogroman jaz. Finansijske obaveze su preuzete kroz novi kolektivni kvantifikovani cilj o finansiranju klimatskih promena (NCQG). Još uvek čekamo da vidimo kako će zemlje zapravo ispuniti tu obavezu ili zapravo dostići taj iznos dogovoren o obavezi. A adaptacija je uvek zaostajala za našim finansiranjem ublažavanja.
Dakle, postoji pravi izazov i prava zabrinutost zemalja u razvoju da razvijene zemlje ne obezbeđuju dovoljno javnih finansiranja adaptacije zasnovanih na grantovima. Stoga, u indikatorima postoji ono što nazivamo indikatorima sredstava implementacije (MOI), dakle finansije, tehnologija, transfer i izgradnja kapaciteta. Trenutno postoje indikatori MOI u različitim tematskim oblastima, kao i u ovim ciljevima procesa. Dakle, pitanje je koliko će ih biti tamo, da li ima smisla pratiti i mobilizaciju domaćih resursa, dakle sopstveni budžet zemalja koji je namenjen za adaptaciju?
Zvezdana: Kako ovo utiče na zemlje u razvoju?
Džefri: Za zemlje u razvoju je to crvena linija jer imamo obavezu iz Člana 9 – razvijena zemlja mora da obezbedi javno finansiranje zemlji u razvoju. To su podaci koje zemlja u razvoju želi da prati. Međutim, postoji i argument da ako ne pratite mobilizaciju domaćih resursa, razvijene zemlje neće imati načina da prate sopstvene rashode za adaptaciju. Dakle, propuštate veliki deo globalne priče o adaptaciji. Pratite samo finansije mobilisane i obezbeđene zemlji u razvoju, ali ne pratite sopstveno finansiranje zemalja u razvoju za njihove sopstvene akcije raspodele.
Dakle, postoje valjani argumenti koje treba izneti sa obe strane, i samo ćemo morati da vidimo kako će zemlje to rešiti u drugoj nedelji.
Zvezdana: Hvala vam puno što ste podelili svoje uvide. Na kojim projektima sada radite?
Džefri: IISD radi na razvoju sistema klimatskih promena. Imamo projekte koji se tiču energetike, otpornosti, kao i vode. Takođe imamo Bilten o pregovorima o Zemlji (ENB) koji prati međunarodne pregovore, uključujući i na COP30. Moj lični rad, van UNFCCC-a, jesu rešenja zasnovana na prirodi. Dakle, kako bi zemlje mogle da koriste rešenja zasnovana na prirodi da integrišu svoj nacionalno utvrđeni doprinos (NDC), svoje NAP-ove i svoje Nacionalne strategije i akcione planove za biodiverzitet (NBSAP) na strani biodiverziteta kako bi se osiguralo da su ove politike koherentne i da sve zajedno rade na zaštiti života, sredstava za život, kao i našeg biodiverziteta. Dakle, uglavnom radim na izgradnji kapaciteta zemalja za planiranje i sprovođenje rešenja zasnovanih na prirodi, ali i na informisanju globalnog razgovora o tome koje su mere zaštite potrebne za rešenja zasnovana na prirodi – ljudska prava, rodna odgovornost, takve stvari.
Zvezdana: Veoma zanimljivo! Ako ljudi žele da saznaju više o vašem radu, gde vas mogu pronaći?
Džefri: Posetite iisd.org i saznajte više o radu IISD-a na održivom razvoju, ali i na pregovorima o klimatskim promenama.
Intervju obavljen 17. novembra 2025.