#RESTalksCOP je serija intervjua sa COP30, kreirana da ljudima približi proces Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Kroz razgovore sa pregovaračima, stručnjacima i civilnim društvom, istražujemo različite perspektive i uvide iza kulisa. Snimljeni na terenu na 30. Konferenciji strana (COP30), ovi intervjui nude vremensku kapsulu uvida u ljude i priče koje oblikuju današnje pregovore o klimi.
Razgovarali smo sa Nišadom Šafijem, stručnjakom za javnu politiku i zagovaranje iz Katara. Prepoznat na listi 100 najuticajnijih ljudi u oblasti klimatske politike časopisa The Independent, Nišad radi na Članu 6 Pariskog sporazuma sa fokusom na tržišta ugljenika i javno-privatna partnerstva. U ovom razgovoru, on govori o evoluirajućem pejzažu tržišnih mehanizama, ulozi privatnog finansiranja u tranziciji i važnosti usklađivanja vladinih ambicija sa delovanjem privatnog sektora.
Nišad Šafi: Zdravo, ja sam Nišad Šafi. Radim na zagovaranju, javnoj politici, a sada radim i na članu 6 Pariskog sporazuma, prateći članove 6.2 i 6.4. Moja interesovanja uključuju tržište ugljenika i usklađenosti.
Zvezdana Božović: Koliko dugo ste uključeni u proces UNFCCC-a?
Nišad: Od Pariza, dakle COP21.
Zvezdana: Kakvi su vaši utisci do sada o napretku u pregovorima o ovim tačkama dnevnog reda?
Nišad: Kao što svi možda znate, Član 6 je odobren na COP29 u Azerbejdžanu. Sada je u fazi implementacije, ali Član 6.4 je još uvek u fazi diskusije jer zemlje rade na finalizaciji metodologija i standarda. Što se tiče Člana 6.2, zemlje su već angažovane na međunarodno prenetim rezultatima ublažavanja (ITMO). To znači trgovinu ugljenikom između država, što je dobar, pozitivan početak. Neke od zemalja koje predvode ovo su Švajcarska, Singapur i Švedska, zajedno sa još nekoliko evropskih zemalja koje uglavnom razmatraju kupovinu kredita od zemalja u razvoju. Trenutno, većina zemalja takođe razvija sopstveni sistem tržišta ugljenika na nacionalnom nivou, jer je to ključno za transparentan ekosistem tržišta ugljenika. U suprotnom, sve će pasti na ista stara pitanja tržišta ugljenika oko „ekomanipulacije“ itd. Dakle, veoma je važno imati transparentan mehanizam kako bi se osiguralo da se ono što se radi u okviru tržišta ugljenika radi na pravičan i pravedan način.
Zvezdana: To me dovodi do pravedne tranzicije i opšte teme kako učiniti budućnost pravednijom? Dakle, šta biste rekli da su glavne prepreke za ovo upravo sada?
Nišad: Glavna prepreka su finansije. Kako se obezbeđuju finansije za te projekte? U tome leži veća uloga privatnog sektora. Ovi ljudi se u velikoj meri ignorišu, misleći da će finansiranje tranzicije doći od vlada. To je lažni san. Vlade neće finansirati tranziciju, već će je finansirati privatni sektor. Na kraju krajeva, privatni sektor stvara ogromne količine bogatstva na tržištu, bez obzira na to da li su zagađivači ili ne. Ljudi stalno pitaju, zahtevaju od svojih vlada, ali ne vidim ljude da razgovaraju sa privatnim sektorom. Tu je novac, tako da mislim da su finansije velika prepreka.
Zvezdana: Kako vidite ulogu privatnog sektora u pravednoj tranziciji?
Nišad: Ljudi moraju da gledaju ka privatnom sektoru da investira u veliki deo ove tranzicije. Ako to posmatramo iz perspektive člana 6.2 ili 6.4, tržište usklađenosti je u velikoj meri usklađeno sa ulogom koju privatni sektor može da igra tamo gde ulaže u projekte i dobija povraćaj. Privatni sektor gleda samo na investicije gde postoji povraćaj. Oni se ne bave dobrotvornim radom. Svaki akter iz privatnog sektora bio bi privučen da sprovede projekte vezane za rešenja zasnovana na prirodi, koja su oblik uklanjanja ugljenika, ili klimatske projekte ako mogu da ostvare dobar povraćaj ulaganja. To može biti prirodno uklanjanje ugljenika ili uklanjanje ugljenika zasnovano na tehnologiji poput hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS). Ponekad se tvrdi da je to lažno rešenje, ali IPCC je izvestio da je neto nula nemoguća bez uklanjanja ugljenika.
Dolazi se do tačke gde je većina pregovora povezana sa tim ko finansira tranziciju. Mislim da je moje lično mišljenje da i privatni sektor treba da bude prisutan za pregovaračkim stolom kako bi se osiguralo da se vlade usklade sa načinom na koji privatni sektor gleda na klimu i finansije. Privatni sektor gleda na povraćaj investicije, dok vlada želi da se uveri da investicije idu ljudima, zajednici, i da istovremeno ne idu u sektor nafte i gasa, već više u obnovljive izvore energije. Postoji scenario u kojem svi dobijaju, ali lično vidim jaz u neusklađenosti privatnog sektora sa vladinim ciljevima. Nešto što bih se nadao da će COP30 doneti jeste da su vlade više usklađene sa ambicijama privatnog sektora i da će osigurati da on donese sredstva.
Zvezdana: Kada govorimo o angažovanju privatnog sektora, mislim da sam takođe primetila da izgleda da postoji nevoljnost da se pristupi privatnom sektoru, a čini se da postoji i jaz u jeziku koji se koristi. Kako da premostimo ovaj jaz? Kako prevodimo opipljivost određenog klimatskog projekta koji na prvi pogled možda ne deluje profitabilno?
Nišad: Tu vlada ispušta loptu. Oni prvenstveno gledaju na ljudski ugao, govore o ljudima i zajednici, ne znajući da ulažu u ljude i zajednicu kao u povraćaj. Na primer, ja radim na tržištima ugljenika. Ako kompanija investira u projekat obnovljivih izvora energije, to im donosi besplatan pristup energiji, zar ne? Možete spustiti cenu obnovljivih izvora energije na skoro 1 dolar. To je nešto što takođe pomaže u smanjenju emisija i ispunjavanju ciljeva nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC). Tržišta ugljenika uključuju rešenja zasnovana na prirodi, zar ne? Postoji ogroman prostor gde rešenja zasnovana na prirodi i unapređenje biodiverziteta stvaraju radna mesta za zajednice i pomažu zajednicama u regionima koji su tokom godina doživeli veliku deforestaciju.
Uvek kažemo „zajednica na prvom mestu“, ne znajući da se privatnom sektoru ne sviđa taj jezik. To je jaz između privatnog sektora i vlade ovde. Ako bi vlade govorile jezikom privatnog sektora, objašnjavajući kako će investicije imati povraćaj, ali i osiguravajući da investicije idu u zajednicu, prirodu i smanjenje emisija, tako bi se jaz mogao premostiti. Jezik se može pojednostaviti diskusijama sa zainteresovanim stranama, uglavnom o tome kako se uskladiti i identifikovati u koje sektore žele da investiraju. Da li su to obnovljivi izvori energije? Da li su to rešenja zasnovana na prirodi?
Vlade moraju biti veoma konkretne u vezi sa onim što traže. Trenutno, privatni sektor je u svom svetu, vlade stalno koriste politički jezik i lepe slogane, što je lepo čuti na konferenciji. Međutim, ono što se dešava kada se vratimo na stvarnost nije to. Ako pogledate brojeve, emisije rastu, vlade su takođe u nekom trenutku manjkave, ali nedavno je i EU došla do odobrenog plana za ono što žele da urade za svoj cilj emisija za 2040. godinu.
Isto važi i za neke zemlje Bliskog istoka, one imaju neto nulte ciljeve. Rade na tome da ostvare svoje ciljeve na način koji je zasnovan samo na tehnologiji, ali tehnologija je razvijena do te mere da je možemo koristiti da bismo sada dostigli ciljeve za 2030, 2040, 2050. godinu. Za sada, moje mišljenje je da se oporezuju zagađivači. To je način da se naftna i gasna industrija odmaknu od fosilnih goriva, a istovremeno da budu oporezovani za sve emisije koje proizvode.
Zvezdana: Kada je reč o javno-privatnim partnerstvima trenutno, koje sektore vidite kao pionire u ovoj oblasti?
Nišad: Obnovljiva energija je dobar primer. To je zaista win-win situacija – povraćaj investicije za privatni sektor, vlade mogu to dodati svojim NDC-ima pokazujući kakvo je njihovo smanjenje emisije za cilj do 2030. godine. Dakle, obnovljiva energija je savršen primer, a nedavno ste videli izveštaje iz Afrike koji pokazuju da je obnovljiva energija skoro pobedila energiju fosilnih goriva. Vlade to ne mogu same bez novca privatnog sektora. Zato smatram da je ceo primer obnovljive energije prilično dobar da pokaže da bi se mogao replicirati i u drugim sektorima.
Zvezdana: Da li mislite da je proces UNFCCC-a, kako je sada uspostavljen, pogodan za rešavanje ovih pitanja da se neguje i služi kao forum za javno-privatna partnerstva?
Nišad: Mislim da već jeste forum. COP-ovi su forum, ali trebalo bi da radimo i nakon COP-ova. Većinu vremena, privatni sektor ima mnogo više angažmana izvan COP-a. Čak i na COP-u, pored nafte i gasa, očigledno, drugi sektori nisu baš dobro zastupljeni. Kao rezultat toga, drugi sektori često ne razumeju jezik COP-a. Mislim da je angažovanje ključno. Zadatak je svake vlade da se vrati kući i sarađuje sa privatnim sektorom kako bi videla koliko mogu da finansiraju obnovljive izvore energije i da se pobrinu da nafta i gas budu prvi koji će biti oporezovani. Mislim da tu i dalje postoji velika razlika generalno, mada je to i od slučaja do slučaja, od zemlje do zemlje.
Zvezdana: Dakle, tek smo u četvrtom danu, još je rano reći kakav će biti ishod, ali kakav je vaš opšti utisak o ovogodišnjoj Konferenciji strana (COP)? Da li biste rekli da ste optimistični ili oprezni?
Nišad: Nekoliko oblasti je još uvek veoma nejasno. Ne mislim da se bilo šta dogodilo prvog dana. U nekim od tokova koje pratim u vezi sa Članom 6 i Globalnim pregledom stanja (GST), ima mnogo velikih skokova. Zemlje se vraćaju unazad. Neke od zemalja su bile veoma sarkastične oko nekih delova teksta. Ne žele da dodaju sektor nafte i gasa u pravednu tranziciju. Žele da budu sigurne ko to finansira. Uvek je isto. Obično ne vidim mnogo novosti o prvoj nedelji Konferencije strana. Uvek je druga nedelja. Zato se COP najčešće produžava za dan-dva jer uvek ima spor početak. Ali mislim da bi moj dobar osećaj u sa vezi sa COP30 bio neki napredak u vezi sa GST-om, pravednom tranzicijom i finansiranjem gubitaka i štete. Ovo su ključni sektori za koje mislim da bi imali dobre rezultate iz COP-a.
Zvezdana: Na čemu trenutno radite?
Nišad: Radim na projektu uzgoja pirinča u Kambodži. Kao što verovatno sada znate, uzgoj pirinča emituje metan. Metan je jedan od najmoćnijih gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Ono što radimo jeste da ulažemo u projekte koji smanjuju emisiju CO2 i bilo kakvu emisiju GHG. Ovaj projekat u Kambodži stvara radna mesta za mnoge poljoprivrednike. Koristi tehnike koje smanjuju emisiju metana, na način koji pomaže ljudima i jača bezbednost hrane, pomaže u stvaranju radnih mesta i pomaže smanjenju metana u Kambodži. To je pobeda za prirodu, smanjenje metana, stvaranje radnih mesta i bezbednost hrane!
Zvezdana: To zvuči neverovatno! Hvala Vam puno što ste odvojili vreme da razgovarate sa mnom. Ako ljudi žele da saznaju više o Vašem radu, gde Vas mogu pronaći?
Nišad: Mogu me pronaći na LinkedIn-u ili drugim društvenim mrežama pod mojim imenom.
Intervju obavljen 13. novembra 2025.