Autor: Marko Macura
Džejms Lavlok, engleski ekolog i futurolog je jednom izjavio: „Nuklearna energija je jedino što može zaustaviti globalno zagrevanje“. U drugom danu COP31 smo odmah po ulasku naišli na demonstrante koji su protestovali protiv nuklearne energije. U međuvremenu se oglasio generalni sekretar UN Antonio Gutieres koji je apelovao da bi svet morao da se udalji od korišćenja fosilnih goriva. Ova izjava se ne podudara ni sa jednom tačkom konačne agende ovogodišnjeg COP-a.
Nedugo zatim prisustvovali smo predavanju u organizaciji Univerziteta u Merilendu koje se bavilo sledećim koracima u limitiranju prebačaja cilja od 1,5 stepeni otopljavanja. Ovo se održavalo u paviljonu, pod imenom „America is all in“, koji je jedini paviljon koji predstavlja Sjedinjene Američke Države na ovoj konferenciji. Predavanje je počelo predstavljanjem dve studije sa ovog univerziteta koje su se bavile rezultatima klimatskih modela nakon izračunavanja najnovijih predviđanja. Najbolji scenario predviđa stopu otopljavanja 1,54 stepena 2100. godine. Ovo bi značilo da se povuku sve poluge, uključujući: one koje daju rezultate odmah (Fast SP), fokus na smanjenje korišćenja svih izvora energije i koristeći sporo delujuće mehanizme i NET (sistemi koji uklanjaju CO2 iz atmosfere). Najbrži način za usporenje otopljavanja u ovoj deceniji bi bilo ubrzano smanjenje i konačno uklanjanje SLCF (kratkoživeći klimatski faktori), dok bi u kombinaciji sa TAFF (tranzicija sa fosilnih goriva) prepolovio stopu zagrevanja u sledećoj deceniji. Kasnije se panel bavio raznim temama mitigacije i obrazovanja ljudi i organizacija o tome koji su sledeći koraci. Jedan problem koji se konstanto ponavljao je nedostatak volje političara da povlače poteze koji nemaju brze i konkretne rezultate i ne donose im političke poene. Jedno od rešenja je „Metanska kočnica u slučaju nužde“, gospodin Marcelo Mena iz Global Methane Hub-a je predložio ovaj proces kao rešenje za političare. On predviđa da se pažljivim biranjem porekla gasa mogu drastično smanjiti emisije koje taj gas emituje, a najveće emisije emituju gasovi iz Turkmenistana, Rusije i Argentine. Po nekim projekcijama ovo bi smanjilo stopu zagrevanja za 0,1 stepen skoro instantno. Gospođa Frances Seymour, ispred Woodwell Climate Research Centre-a predlaže predstavljanje posledica klimatskih promena ljudima na način na koji će oni razumeti. Na primeru Brazila i ogromnih šumskih površina Amazona, ona nam govori da treba vladi i ministarstvu poljoprivrede objasniti da bez tih šuma koje obezbeđuju određenu zaštitu klime, neće biti dovoljno kiše za trenutni dupli sistem setve u Brazilu i da bi posledice bile katastrofalne po celu populaciju. Na ovaj način bi mogli ukazati ljudima iz različitih sfera da su klimatske promene opipljiva stvar i tako doći do neophodnih finansijskih sredstava. Zajednice koje su već svesne ovih događanja se spremaju za potencijalne drastične promene u njihovoj sredini.
Na drugom panelu koji se bavio potencijalnim punim iskorišćavanjem postojećih građevina, je profesor sa Univerziteta u Altu Mati Kutinen na pitanje iz publike da li se spremaju novi planovi za unapređenje energetske efikasnosti zgrada povodom potencijalnog zagađenja, odgovorio koncizno i obeshrabrujuće. Prof. Kutinen je rekao da svi planovi predviđaju nestanak tople struje u Severnom moru i zahlađenje od 20 stepeni u odnosu na današnje zimske uslove. Na tom panelu je takođe govorio i Oliver Raph koji izrađuje novu studiju u Evropskoj komisiji koja se bavi stanjem stanova u Evropi. Publici je predstavio neverovatnu brojku od 50 do 102 miliona potencijalnih stanova koji se nalaze u Evropi i mogu biti prerađeni u stambene jedinice. Drugo istraživanje Evropske komisije izlaže potrebu za 2 miliona novih stanova godišnje za stanovnike ovog kontinenta. Ceo panel je isticao da bi najbolja opcija za održivi razvoj bila održavanje trenutnih stanova, potom preuređivanje praznih prostora i menjanje njihove namene, dok bi najgora opcija bila izgradnja novih objekata. Prvu opciju smo imali priliku da vidimo i u Srbiji gde je vlada nudila subvencije radi povećanja energetske efikasnosti stanova širom teritorije. Govornici su takođe ukazali i da postojeći prazni prostori nisu na najboljim mestima, ali da bi kooperacijom vladinih ministarstava zaduženih za infrastrukturu, prostorno planiranje, energetiku i finansije ovi prostori vrlo lako postali poželjni i odradili bi svoj posao što se tiče održivosti.
Danas smo prisustvovali i događaju u paviljonu Republike Koreje. On se bavio ulogom lokalne samouprave u odgovoru na klimatsku krizu i uspostavljanju ugljenične neutralnosti. Prvo su govorili predstavnici iz grada Inčeona koji broji preko 3 miliona stanovnika i projektovan je da uspostavi neto nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2045. godine. Oni su takođe naznačili da iako su gradovi najveći zagađivači atmosfere, oni takođe i smišljaju ideje za borbu protiv klimatskih promena. Jedan predlog njihove lokalne samouprave je organizovanje tzv. Townhall Cop-a u državama porekla gledalaca ovog panela. Nakon što lokalna samouprava prikupi sve podatke o najvećim posledicama klimatskih promena na svojoj teritoriji, ona predstavlja te probleme svojim stanovnicima i svim ešalonima samouprave. Posle njih je nastupila predstavnica okruga Sonoma koja ističe da je najlakše boriti se protiv klimatskih promena tako što se radi sa građanima, a ne za njih. U njenom okrugu je uspostavljeno više akcija i u ruralnim i u urbanim krajevima. Jedna od akcija u urbanim je potpuna elektrifikacija flote školskih autobusa u Ouklandu. Ruralna akcija koja želi da uspostavi bolju energetsku efikasnost u domovima svojih stanovnika nudi besplatan bojler i uz njega tim ljudi koji su spremni da izvrše razne popravke u njihovim domovima.
Današnja predavanja su bila veoma poučna, ali su se najviše fokusirala na jednu stvar: na otvaranje očiju ljudima koji ne vide. Možda su učesnici poslušali Krisa Bouvena, ministra za klimu Australije, koji je prvi dan predložio učesnicima COP-a da pokažu multilateralizam i saradnju i da se dokaže svetu da COP nije gubljenje vremena. Premda, možda su ovi pripadnici profesionalne i akademske zajednice videli strašne posledice klimatskih promena ove godine i odlučili da informisanje opšte populacije preuzmu u svoje ruke.
Autori fotografija: Marko Macura i Perun Prodanović
