Autor: Perun Prodanović
U utorak, 10. novembra 2026. godine, zvanična tema na konferenciji COP31 u Antaliji bila je „Energija i transport”, sa posebnim fokusom na globalna obećanja o elektrifikaciji, primenu čiste energije i modernizaciju infrastrukture energetske mreže. U okviru Nordijskog paviljona, programske aktivnosti su pratile ovu dnevnu temu, razmatrajući duboku povezanost energetike i emisija u izgrađenom okruženju. Jutarnje diskusije su istakle da uspostavljanje energetskih mreža zasnovanih na čistoj energiji zahteva suštinsku promenu u načinu na koji upravljamo energetskim intenzitetom i „ugrađenim” ugljenikom u postojećoj urbanoj arhitekturi. Time se naši gradovi više ne posmatraju kao pasivni teret, već kao strateški resursi za zelenu tranziciju. U tom kontekstu, u periodu od 11.30 do 12.15 časova (po turskom vremenu – TRT) održan je panel pod nazivom „Otključavanje vrednosti postojećih zgrada: strateški resurs za zelenu tranziciju”. Ovaj događaj, koji je organizovao Nordijski savet ministara, a predvodio Sekretarijat za nordijsku održivu gradnju, poslužio je kao polazna tačka za predstavljanje kataloga koji sadrži 34 konkretne preporuke za kreiranje politika, kao i studije slučaja iz regiona.
Panel je bio osmišljen tako da spoji naučna istraživanja i praćenje evropskih politika, pri čemu je jedino nedostajala perspektiva proizvodnog sektora iz prakse. Ipak, svaki od govornika je razgovor najpre utemeljio u svojoj oblasti stručnosti. Mati Kutinen je ponudio akademski pristup, zasnovan na analizi životnog ciklusa, detaljno objašnjavajući fiziku „ugrađenog” ugljenika i način na koji eksploatacija sirovina ugrožava kratkoročne klimatske ciljeve. Oliver Rapf je govorio iz ugla kreiranja politika na visokom nivou, ističući da evropske direktive o energetskim karakteristikama zgrada moraju evoluirati tako da prioritet daju rekonstrukciji postojećih objekata umesto izgradnji novih, dok je Sune Tobijas Grolov diskusiju usmerio ka industrijskoj stvarnosti, objašnjavajući na koji način lanci snabdevanja i proizvođači moraju da se prilagode kako bi obezbedili dugotrajne građevinske komponente u skladu sa principima cirkularne ekonomije.
Nakon iznošenja ovih specifičnih gledišta, učesnici panela prešli su na širu diskusiju, koja se dotakla pet strateških stubova – pomenutih u uvodu – koji nude pristup za sistemsku reformu načina na koji gradovi tretiraju postojeću infrastrukturu. Kao prvo, istakli su da lokalne samouprave moraju temeljnije da sagledaju svoj građevinski fond, koristeći digitalne građevinske dnevnike i „pasoše materijala” kako bi pratile neiskorišćene prostore i ugrađene materijale. Takođe su se založili za preusmeravanje opštinskih budžeta i izmenu pravila javnih nabavki: umesto ulaganja u nove, reprezentativne projekte, fokus bi trebalo staviti na kontinuirano i visoko efikasno održavanje postojećih objekata.
Preostale oblasti fokusa bile su usmerene na fleksibilnost u pogledu birokratskih procedura i fizičkih struktura. Panelisti su detaljno izneli metode za transformaciju krutih lokalnih propisa o zoniranju u fleksibilne okvire za „adaptivnu ponovnu namenu” (engl. adaptive reuse), što investitorima omogućava da poslovne prostore brzo prenamene u visoko efikasne stambene jedinice, bez višegodišnjih odlaganja. Na kraju, diskusija se usmerila na sam tehnički aspekt rekonstrukcije, uz stav da se prilikom obnove moraju primeniti principi „projektovanja za dekonstrukciju”. Ugradnjom modularnih sistema, koji se nakon nekoliko decenija mogu lako demontirati i ponovo iskoristiti, gradovi mogu osigurati da današnji energetski zahvati na objektima ne dovedu do budućih kriza u upravljanju otpadom.
Panel je završen sesijom pitanja i odgovora, tokom koje je prvo pitanje podstaklo učesnike da objasne kako nordijski region prilagođava svoje građevinske standarde sve oštrijim zimama. Panelisti su otkrili da njihovo dugoročno arhitektonsko planiranje aktivno uzima u obzir slabljenje Atlantske meridionalne preokretne cirkulacije, pripremajući se za realnost u kojoj se lokalne morske struje pomeraju ka hladnijem režimu. Ističući ozbiljnost ove promene, Mati Kutinen je izjavio: „Očekujemo da će zimske temperature u regionu u narednim decenijama opasti i do 20 stepeni.”
Drugo pitanje se odnosilo na regionalnu demografiju, kako vlade mogu da revitalizuju ruralne zajednice, s obzirom na trenutne projekcije prema kojima će do 2100. godine 70% svetske populacije živeti u urbanim centrima. Iako su se učesnici panela uglavnom složili da bi vlade trebalo da primene finansijske podsticaje i ulaganja u infrastrukturu kako bi podstakle ljude da ostanu u manjim mestima, Kuitinen je izneo pragmatičan, drugačiji stav. Napomenuo je da, iako veoma ceni ruralno nasleđe, smatra da nije sasvim opravdano izdvajati ogroman deo ograničenih budžeta namenjenih klimatskim pitanjima za borbu protiv neizbežnog demografskog trenda.
Sve u svemu, ova sesija je bila korisna jer je prikazala pravila primene u realnim uslovima. Ipak, iako je predstavila izuzetnu, vizionarsku teoriju, nedostajalo joj je konkretnih primera iz prakse koji bi pokazali kako ovi koncepti funkcionišu na terenu. Uprkos tom nedostatku, uspešno je potvrdila da je zaštita postojeće urbane infrastrukture jedini način da se izdrže velike demografske promene i ozbiljne klimatske anomalije, poput hlađenja Golfske struje.
Autori fotografija: Perun Prodanović i Marko Macura
