Autor: Marko Macura
„Šta za vas znači zero waste?“ je glasilo pitanje panela organizovanog od strane mladih delegata EU u paviljonu Estonije. Danas je bio dan posvećen ovoj temi i kao i svaki dan mladi delegati su se okupili da naprave sažetak današnjih panela na COP31. Oko dvadeset ljudi je glasalo u anketi i prvi izbor u odgovorima je bio problem industrije, sa 50% glasova. Učesnici panela su se složili, ali su takođe istakli da je on blisko povezan i sa izborom koji je bio pretposlednji – prilika za tehnološki napredak. Istakli su, takođe, da je jedna stvar koju svuda čuju, izdvajanje novca za akcije koje će pomoći u misiji „zero waste“ i uspostavljanju cirkularne ekonomije. Oni kažu da je ovo najvažnija tema i da je najveći problem u uspostavljanju cirkularne ekonomije predstavljanje dobrog biznis modela bankama koje bi dostavile potrebni kapital za ove promene. Problem dobijanja potrebnog novca za borbu protiv klimatskih promena su istakle i vođe manjih zemalja, ujedno i zemalja koje su na udaru ovih promena. Mladi delegat za klimu Luksemburga je ukazao publici na činjenicu da bi trenutne prognoze stope zagrevanja mogle koštati Zemlju 40% BDP-a, dok je velika finansijska kriza dvadesetih godina prošlog veka koštala „samo“ 27%.
Danas su se održala dva sastanka na kojima su se obraćali političari prisutni na ovoj konferenciji. Oni su apelovali da se obezbede priuštive pozajmice manjim zemljama za borbu protiv klimatskih promena, jer su one prvenstveno žrtve. Paviljon Australije je bio domaćin nekolicini ostrvskih zemalja iz Tihog okeana i panelu koji je bio posvećen lekcijama naučenim u poslednjih 10 godina u saradnji sa NDC partnerstvom. Predstavnici ovih zemalja su istakli da je prošlih par godina prošlo izuzetno uspešno i da su stanovnici ovih ostrva odlučni i složni u borbi protiv klimatskih promena. Podsetili su publiku da je stopa od 1,5 stepeni prebačena i da nije dovoljno da se ostrvske zemlje bore same protiv zagrevanja. Što se tiče razvijenih zemalja i njihovih pokušaja borbe, izdvajamo panel u paviljonu Španije gde je vođena diskusija o cirkularnoj ekonomiji. Na panelu su predstavljene neke od najboljih nacionalnih i internacionalnih primera ovakve ekonomije. Jedan od učesnika panela je bio Žan Bilan, zamenik direktora kompanije CirculR iz Francuske, koja se bavi savetovanjem kompanija u promeni njihovih biznis modela. On je istakao da se u poslednje vreme sve više kompanija bavi cirkularnom ekonomijom i da stigma oko kupovine polovnog polako nestaje. Gospođa Fiamma Perez, direktorka programa održivog poslovanja u BBVA, istakla je da banke već investiraju u ovakve modele. Naznačila je i da su najvažniji znaci pre investicije pouzdan biznis model i zdrav ekosistem. Direktorka odeljenja za održivost Inter IKEE, Lena Juli je iznela veliki broj ohrabrujućih primera cirkularne ekonomije u IKEI. Nedavno pokrenut projekat obnavljanja IKEA proizvoda širom Evropske Unije ima za cilj da smanji proizvodnju novog i podstakne ponovno korišćenje starog. Korisnici mogu na sajtu ove švedske kompanije prodavati i kupovati polovan nameštaj pod njihovom garancijom. Uz ovu uslugu moguće je naručiti i delove koji nedostaju ovom nameštaju bez doplate direktno od proizvođača. Ona je pokazala i da naizgled male stvari mnogo znače. Iskoristila je prisustvo kolega iz Francuske i Španije da im ukaže na činjenicu da imaju različite simbole za reciklažu i da zbog toga IKEA mora da koristi veću količinu ambalaže nego što bi koristila da su znakovi univerzalni.
Nakratko bih se dotakao i panela koji se bavio odgovorom savezne države Kalifornije na nedavne krize izazvane zagrevanjem. Govorio je član gornjeg doma ove savezne države Ben Alen. On je na listi TIME magazina 100 najuticajnijih osoba u sferi klimatske akcije. Istakao je da se on na listi nalazi u blizini Elma, lutke iz ulice Sezam i da ljudi koji se bave uprošćavanjem događaja izazvanih klimatskim promenama rade jednu od najboljih komunikacionih akcija. Pomenuo je i da koliko god ljudi u prostoriji (akademici i još jedan član gornjeg doma) mislili da rade dobar posao u komuniciranju posledica otopljavanja, ne smeju to opštoj populaciji predstaviti kao lekciju. Predložio je i da lekari budu ti koji komuniciraju posledice zagađenja vazduha, jer bi se strahom ljudima lakše poručilo da je (re)akcija neophodna.
Na dan primirja u Prvom svetskom ratu, atmosfera je sumorna u EXPO centru na obali Mediterana, što nije samo zbog ove strašne tragedije koja se okončala pre 108 godina, već i zbog potencijalne tragedije koja nas čeka u narednim decenijama. Lideri zemalja i akademici traže dovoljan kapital za borbu protiv neprijatelja, ali svi zajedno sumnjaju u odlučnost „saveznika“. Generalni sekretar Gutereš je poručio da lobiranje za fosilna goriva mora otići putem dinosaurusa i da je vreme za tranziciju sa fosilnih goriva sada. Pored stalno aktuelnog pitanja finansija, po pitanju cirkularne ekonomije traži se i pomoć opšte populacije u prevazilaženju stigme da je polovno za lošije stojeće ljude. Uspeh kompanije Vinted, platforme za prodaju polovnih stvari, znak je da je i populacija spremna za sveobuhvatnu borbu za našu planetu.
Autori fotografija: Marko Macura i Perun Prodanović
