Autor: Marko Macura
„Otkad je počeo Divali“, govorila je jedna žena iz publike, „moje dete koje boluje od astme ne može da izlazi napolje“. Ovo je bila jedna od izjava iz publike na panelu WHO o kvalitetu vazduha i njegovom uticaju na zdravlje. Maja Mejler iz organizacije „Klima naše dece“ je navela više slučajeva borbe za bolji vazduh. Navodi napore u Kigaliju, određenih prosvećenih ljudi, da polovne automobile koji su došli iz Evrope poprave kako bi imali manje emisije gasova. Navodi i studije koje su pokazale da su pluća dece u Londonu mnogo jača nakon uvođenja pravila o prisustvu motornih vozila u centru grada. Mada su ta pravila bila veoma nepopularna, sada se vidi njihov neosporivi uticaj na zdravlje dece u ovom velikom gradu. U Parizu su, takođe, uveli zabrane pristupa motornim vozilima u ulicama u blizini škola. Ističe da su u nekim državama deca na putu do škole nosila mobilne uređaje za merenje kvaliteta vazduha i da je dokazano da je najveće zagađenje baš u trenucima kada deca idu u školu. Navela je i da borba za bolji vazduh kreće od običnih ljudi i zavisi od njihove sloge. Na panelu je učestvovala i Zorana Jovanović Andersen koja je napomenula da su individualna ložišta većih emisija, česta u Istočnoj Evropi, veliki uzrok respiratornih bolesti kod dece. Nakon malog kašnjenja, pojavila se i dr Marija Neira i skrenula pažnju publici na veliku ulogu zdravlja i povezanost sa klimatskim promenama. Ona ističe da je zadovoljna što se povećava broj paviljona na temu zdravlja iz godine u godinu, ali da bi bilo bolje da svaki paviljon na COP-u ima mali kutak posvećen zdravlju. Pomenut je i broj od 7 miliona smrti na godišnjem nivou od posledica zagađenja vazduha. Ovaj broj je u Srbiji na nešto ispod 16 000 prevremenih smrti. Stopa smrtnosti prouzrokovana visokom koncentracijom PM2.5 čestica je četiri puta viša nego u Evropi. U Programu zaštite vazduha Republike Srbije 2022-2030 po scenarijima ublažavanja uticaja vazduha na ljude predviđeno je smanjenje hroničnog mortaliteta za 40%. U ovom dokumentu piše i da je najskuplji scenario za Srbiju onaj u kome se ništa ne preduzima povodom ove teme.
Današnja tema konferencije je bila „Otporni gradovi“. U panelu pod nazivom: “Dokaz za klimatsku akciju“, održan je panel koji se bavio urbanim planiranjem i upravljanjem. Jedan govornik je bio profesor sa Univerziteta u Alahabadu koji je predstavio studiju analize klimatskih sektora tri grada u Indiji. Fokus je bio na činjenici da su se ovi gradovi (Mumbaj, Čenaj i Alahabad) aktivirali i posvetili više pažnje tek kad su osetili posledice klimatskih promena. Ističe i da je lakše dobiti finansije za povećavanje otpornosti gradova kad se može naći više funkcija za jedan projekat. Jedan primer su parkovi „sunđeri“ u Čenaju. Oni su puni udubljenja, da bi u slučaju poplava primili velike količine vode i spasili druge delove grada.
Bili smo prisutni i na dva panela u Finskom paviljonu. Jedan je organizovan od strane UNICEF-a i bavio se temom zelene tranzicije i obezbeđivanjem sigurnosti dece u njoj. Predstavnik UNICEF-a u Turskoj Paolo Marki je uverio mlade u publici i ohrabrio ih da njegova organizacija podržava mlade na različite načine. Pomenuo je da nude isključivo plaćene pozicije, besplatne kurseve posvećene pripremi za traženje posla u zelenoj budućnosti i predstavljanje poslova koji će opstati. Drugi paviljon se bavio poslovanjem nordijskih kompanija i njihovom apelu konferenciji za većim učešćem u donošenju odluka. Mada su zahvalni na većem učešću u odnosu na prethodne godine, ističu da oni imaju podatke i znanje o tome koji biznis modeli uspevaju u stvarnom svetu, a da im te informacije niko ne traži. Pominju i da su spremni da obezbede privatni kapital i da su firme iz ovog regiona lideri u samoulaganju u održive načine poslovanja. Dok se jedni bave biznisom, drugi spremanjem mladih za budućnost i dok nordijski biznismeni diskutuju o svom učešću, najveći broj ljudi se okuplja ispred paviljona Brazila i Australije. Premda ne zbog onoga što se nalazi u njima već zbog vrhunske besplatne kafe ispred njih. Ljudi stoje i preko 10 minuta da bi dobili ovu kafu. Tokom predavanja o zelenoj tranziciji i mladima, koje je slušalo nas desetak, ispred paviljona Finske formirao se red od više desetina ljudi koji su čekali „poznatu“ finsku kafu. Kao i svaki dan do sada atmosfera je podeljena između optimista i pesimista, pa i među onima u redu za kafu.
Autori fotografija: Marko Macura i Perun Prodanović
