Poreski obveznici Republike Srbije i poreski obveznici zemalja koje pružaju Republici Srbiji međunarodnu pomoć će sufinansirati sa 65 miliona evra energetsku sanaciju stambenih zgrada priključenih na sisteme daljinskog grejanja u 14 lokalnih samouprava u Republici Srbiji1. Potrošnja toplotne energije u domaćinstvima u sistemima daljinskog grejanja je u 2022.godini predstavljala manje od 4% ukupne finalne potrošnje energije i nešto više od 11% finalne potrošnje energije u domaćinstvima.
73% svih stambenih zajednica koje su iskazale interesovanje da učestvuju u projektu nalaze se u Beogradu i Novom Sadu. Ovaj udeo odgovara udelu korisnika usluge daljinskog grejanja u ovim gradovima u ukupnom broju svih korisnika ove usluge u Republici Srbiji.
Vrednost nekretnina u 271 stambenoj zajednici u Beogradu koje su se prijavile da budu korisnici ove velikodušne pomoći iznosi gotovo 1.5 milijardi evra2. Ove stambene zajednice se nalaze u gradu u kome preduzeće koje obavlja uslugu daljinskog grejanja još uvek nema licencu za obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije3, a proizvodna postrojenja ovog preduzeća nemaju integrisane dozvole4. Ovo preduzeće ne sprovodi naplatu toplotne energije po utrošku ni više od 10 godina nakon stupanja na snagu zakonske obaveze5. Ostvarujući profit ne ispunjava zakonske odredbe vezane za cenu toplotne energije6. Posmatrajući spisak stambenih zajednica koje su se prijavile za projekat u Gradu Beogradu i posmatrajući prosečnu potrošnju toplotne energije po jedinici priključene površine stičemo utisak da prosečna potrošnja obuhvaćenih stambenih zajednica nije veća od prosečne potrošnje7.
Javni (ili privatni) ESCO predstavlja model kojim se mogu prevazići značajne prepreke za unapređenje energetske efikasnosti i može pomoći da se naročito efikasno prevaziđu prepreke za unapređene energetske efikasnosti višeporodičnih stambenih zgrada kao što smo već imali prilike da vidimo u Republici Srbiji8.
Podrška dobrostojećim građanima da unaprede energetsku efikasnost usluge čiji je udeo u ukupnoj finalnoj potrošnji energije mali i koja se odvija na način koji ne predstavlja dobru globalnu praksu nije ni najefikasniji ni najpošteniji način da se pristupi trošenju javnog novca za ostvarivanje energetske efikasnosti kao javnog dobra.
Ukoliko se ne odustane od sprovođenja ove aktivnosti na zamišljen način nadamo se prilici da svi zajedno razumemo kako su se stekle političke volje lokalnih samouprava, Republike Srbije, Evropske Unije i drugih činilaca oko ovako osmišljene intervencije. To je naročito važno za buduće kreatore javnih politika dobre energije u novom srpskom društvu. Jer „tko ne pamti iznova proživljava“9.
Čitajte izveštaj:
Čija je energetska efikasnost – Slučaj daljinske pomoći daljinskom grejanju
_______________________________________________
- https://www.mre.gov.rs/tekst/2437/projekat-energetska-sanacija-stambenih-vise-porodicnih-zgrada-prikljucenih-na-sistem-daljinskoggrejanja-javni-esco-projekat-.php ↩︎
- Prema cenama ostvarenim na tržištu u 2023. godini ↩︎
- Ili odluku o dodeljivanju licence nije moguće naći u odgovarajućem registru. Licence za obavljanje delatnosti distribucije toplotne energije i snabdevanja toplotnom energijom je dobilo u 2022. odnosno 2023. godini ↩︎
- Ili te dozvole, ako postoje, nije moguće naći u odgovarajućem registru. ↩︎
- https://reri.org.rs/wp-content/uploads/2024/03/RERI-Analiza-Zakona-o-ener-efikasnosti-i-rac-upot-ener.pdf ↩︎
- https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2015/63/1 ↩︎
- Ovaj utisak ne možemo da potvrdimo jer Grad Beograd nije objavio sve podatke koje je prikupio o stambenim zajednicama čiju ćemo energetsku efikasnost svi plaćati. ↩︎
- https://balkangreenenergynews.com/rs/toplana-sabac-uzima-kredit-za-termoizolaciju-stambenih-zgrada-po-esco-modelu/ ↩︎
- Hvala Branimiru Štuliću na stihovima iz p(j)esme „Sloboda“ ↩︎