U okviru konferencije Net-0-drživo – Ka održivoj energetskoj upotrebi biomase, koju je organizovala RES fondacija organizovana su tri panela: o znanju, ekonomiji i javnim politikama biomase. Učesnici diskusija bili su domaći i strani stručnjaci iz Finske, Velike Britanije, predstavnici Delegacije Evropske unije, tehničkih tela UN, ministarstava, univerziteta.
Treća diskusija bila je posvećena tome kakvu javnu politiku možemo da definišemo da bi postigli Net-0-biomase, da se ne emituje CO2, kako očuvati šume i biodiverzitet, ali obezbediti i dovoljne količine električne energije u Srbiji.
U okviru panela predstavljena su i iskustva drugih zemalja u ovoj oblasti. Razgovor su vodili Jasminka Jang i Aleksandar Macura, programski direktori RES Fondacije. U seriji prezentacija i diskusiji učestvovali su Piter Koleman, šef bioenergije i nauke o korišćenju zemljišta Odeljenja za energetsku bezbednost i NET Zero u Velikoj Britaniji, Sami Rine, savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine Finske, Ticiano Pinjateli, kopredsedavajući Radne grupe za tehničko ekonomska pitanja tehničkog tela UN-ECE konvencije o vazdušnom saobraćaju Ženeva i Antoan Avinjon, programski menadžer Delegacije EU u Srbiji.
Princip kaskade
Prema RED 3 Direktivi 1/4 država članica moraće da primeni takozvani „princip kaskade“. U skladu sa kaskadnim principom, drvnu biomasu treba koristiti u skladu sa njenom najvišom ekonomskom i ekološkom dodatnom vrednošću po sledećem redosledu prioriteta: proizvodi na bazi drveta, produženje njihovog veka trajanja, ponovna upotreba, reciklaža, bioenergija, odlaganje.
„Najnovija istraživanja JRC-a pokazuju da je veoma teško postići i koristi od ugljenika i biodiverziteta bilo kojom vrstom konverzije šuma. Kreatori politike i naučnici prepoznaju da su različite vrednosti, pogledi na svet i etička percepcija prirodnih resursa i upravljanja njima ključni deo debate“, rekla je Jasminka Jang.Ovo neće rešiti više naučnih istraživanja, jer je nauka društveni poduhvat gde su izbori vrednosti i sudovi neizbežni.
Jang je istakla da je transparentnost ključna i treba pozdraviti saradnju sa kreatorima politike i zajedničko kreiranje korisnih rezultata sa svim zainteresovanim stranama. Zbog toga se i organizuju ovakve konferencije.
Piter Koleman je rekao da u Velikoj Britaniji donesena Konvencija koja se bavi negativnim uticajima zagađivača od spaljivanja drveta na zdravlje ljudi, koja je poslužila za usvajanje Strategije za biomasu u ovoj zemlji. Polutanti, oksidi, amonijak, čestice, teški metali i drugo iz spaljivanja drveta zagađuju životnu sredinu.
Smanjenje emisije negativnih gasova
Od posledica zagađenog vazduha u zemljama članicama Evropske unije 2021. je preminulo više od pola miliona ljudi, ukazuju podaci Evropske agencije za životnu sredinu. Istraživači ove agencije utvrdili su da je za smrt oko 253.000 ljudi odgovorna koncentracija finih čestica u vazduhu, poznata pod oznakom PM 2,5, bila je viša od pet mikro grama po kubnom metru, koliko iznosi preporučena granica prema odrednici Svetske zdravstvene organizacije. Znači dva puta više su bile koncentracije u vazduhu. U kućama i domaćinstvima u EU ne postoji oprema za prečišćavanje, ali ta oprema postoji u industrijskim postrojenjima i to su visoko efikasna postrojenja za smanjenje emisije negativnih gasova.
„U 2019. usvojen je Kodeks dobre prakse za mala ložišta na čvrsta i tečna goriva, sa ciljem da se rašire informacije kako da se smanje emisije iz ovih instalacija i ložišta. Prvi instrument za smanjenje emisija se zasniva na novim tehnologijama za ložišta, unapređenju opreme kako bi se unapredio kvalitet sagorevanja i da se unapredi efikasnost sagorevanja, jer se ista količina sagorevanja i toplote dobija iz iste ili manje količine drveta. Drugo, važno je ispravno korišćenje uređaja za loženje u domaćinstvima. Smanjivanjem negativnih emisija troši se manje novca. Na osnovu ovih nalaza dali su preporuke korisnicima kako da smanje zagađenje vazduha. Prvo je da drvo mora biti potpuno suvo ili da vlažnost mora da bude ispod 15 odsto, a da pelet bude najboljeg kvaliteta i da se šporeti lože na pravi način“, ispričao je Koleman.
Radna grupa za Međunarodnu saradnju u oblasti zagađenja vazduha se nalazi u Ženevi, a njen cilj je promocija saradnje u svrhu smanjenja zagađenja vazduha. Aleksandar Macura je rekao da u Srbiji nemamo adekvatnu politiku da odgovorimo na izazove velikog zagađenja vazduha. Uprkos tome što je Srbija u 2022. godini usvojila Plan o kvalitetu vazduha i za veće smanjenja korišćenja drveta u domaćinstvima nedovoljno se menja način na koji se to radi. Biomasa je velika oblast proizvodnje primarne energije.
„Kada pričamo o OIE većina vidi solarnu energiju, a biomasa je nevidljiva. Ako hoćemo održivi razvoj svima nam treba puno informacija, saradnja, edukacija, projekti. Mnoge rizike smo smanjili do sada, ali ne smemo da dozvolimo da ne identifikujemo i dalje rizike i treba da donesemo mere za njihovo ublažavanje“, rekao je Macura i dodao da za razliku od nas Velika Britanija ima javnu politiku i oni već uče na sopstvenim greškama. Međunarodni mehanizmi za know-how postoje, ali koordinacija u Srbiji nije nešto na šta smo ponosni.
Prioritetni tretman za projekte zelene tranzicije
Nakon britanskih i srpskih iskustava, prisutnima su predstavljene prezentacije iz Finske. Sami Rine je rekao da se u toj zemlji 40 odsto energije za grejanje dobija iz goriva od drveta (biogoriva). Kada se poseče šuma u Finskoj treba da prođe 20 godina da postane ugljenična, a 100 godina da ima istu količinu ugljenika kao pre nego što je posečeno drvo. To je dug period. Zbog toga se primenjuju različite ciljane mere.
„U Finskoj je glavni problem što nemamo dovoljno starog drveća i starog šumskog materijala. U 2023. na snagu je stupio Prioritetni tretman za dozvole za projekte zelene tranzicije i tim projektima koji ne štete životnoj sredini se daje prioritetni status u izdavanju dozvola. Ako se njima ne čini nikakva šteta za životnu sredinu, onda mnogo brže ide obrada takvih zahteva“, rekao je Rine.
Antoan Avinjon iz Delegacije EU radi u Srbiji od 2017. godine. Njegov osvrt na nove Direktive koju za ovu oblast utvrđuje EU je da su mnogo strožija pravila za upotrebu biomase za proizvodnju bioenergije.
Prema njegovim rečima do 2050. godine predviđen je zaokret za 180 stepeni u vezi sa dobrobitima i održivim razvojem u skladu sa novom Direktivom. U Srbiji se Delegacija EU bavi politikama, inovacijama, komunikacijama, dosta ulažu u demografske vrednosti i nastoje da se smanje emisije gasova staklene bašte.
„Nisam siguran da postoji plan za transponovanje RED 3 Direktive u zakonodavstvo Srbije, kao ni koji je vremenski okvir. U okviru Direktive primenjivaće se novi kriterijumi u zemljama koje žele da uđu u EU. Biće potrebni dokazi za zaštitu zemljišta, da se ne koristi drvo kao generator energije, zbog rizika i nedozvoljenog sečenja šuma i to sve mora da se uredi“, rekao je Avinjon.
Pored toga, nova postrojenja na biomasu moraće da imaju 65 odsto manje emisija gasova sa efektom staklene bašte, a za to trebaju nove veštine radnika, kao i da se utvrdi monitoring i praćenje. Velika postrojenja iznad 100 MW će morati da dostižu veću efikasnost. Potrebni su novi propisi i da se ubuduće sa drvećem radi na veoma korektan, odgovoran i održiv način, zaključeno je na konferenciji.