Prošle nedelje je Agencija za zaštitu životne sredine objavila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2023. godinu. Izveštaj daje prikaz koji ukazuje na izvesno poboljšanje parametara kvaliteta vazduha u 2023. godini u odnosu na 2022. godinu .
Zahvaljujući radu Agencije ali i mnogobrojnih organizacija civilnog društva bolje razumemo pokazatelje kvaliteta vazduha, stanje kvaliteta vazduha u Republici Srbiji i odnos stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji i zemljama okruženja i zemljama Evropske Unije. Zahvaljujući radu organizacija civilnog društva bolje poznajemo značaj kvaliteta vazduha za naše zdravlje, nažalost institucije nam u tome nedovoljno pomažu.
Kako je u odnosu na vreme naših pionirskih radova povećan broj organizacija koje mogu da daju svoje viđenje situacije, mi smo odlučili da se osvrnemo samo na deo izveštaja u kome Agencija upoređuje različite zemlje po svom izboru u pogledu procentualnog učešća emisija suspendovanih čestica poreklom iz individualnih ložišta i toplana snage manje od 50 MW u ukupnim emisijama.
Kako takvo poređenje nema, po našem mišljenju, velikog značaja za građane odlučili smo da vam za iste zemlje i istu godinu ponudimo prikaz emisija suspendovanih čestica po glavi stanovnika. Za ovo poređenje smo koristili podatke iz istog izvora kao i Agencija, a za podatke o broju stanovnika smo uzeli podatke Svetske banke za 2022. godinu.
Priredili smo vam takođe i podatke o emisijama sumpor-dioksida po glavi stanovnika.
Srbija prednjači u emisijama suspendovanih čestica po glavi stanovnika. U balkanskoj trci emisija sumpor-dioksida po glavi stanovnika izgubili smo od Crne Gore, ali smo za nekoliko redova veličina pobedili druge Evropljane, čak i one koji imaju lignitske elektrane. Kao što verovatno znate, emisije sumpor-dioksida značajno utiču na nivoe čestičnog zagađenja koje udišemo.
Nastavlja se udisanje balkanskog vazduha između dve vatre.
Pogledajte emisije PM 2.5 i PM 10, kao i sumpor-dioksida u izabranim zemljama.