Jasminka Young je suosnivačica i programska direktorka RES fondacije, vodećeg think tank-a na Zapadnom Balkanu specijalizovanog za energetsku tranziciju. Njen rad se fokusira na različite dimenzije energetske tranzicije i zagađenja vazduha, uključujući upravljanje, planiranje, inovacije, socio-ekonomske faktore i rodnu ravnopravnost. Sa skoro 20 godina iskustva u razvoju i tranziciji održivosti, gospođa Young je ranije sarađivala sa vladinim i međunarodnim organizacijama. Tokom Regionalnog foruma o održivom razvoju za region UNECE održanog od 13. do 14. marta 2024. godine, Jasminka Young je učestvovala na okruglom stolu na temu „Rešavanje Rubikove kocke planetarne krize: postavljanje javnopolitičkih rešenja za klimatske rizike i gubitak biodiverziteta”. Uz podršku Regionalne kancelarije UN Women za Evropu i Centralnu Aziju, ona je istakla rodnu perspektivu u priči o klimatskim rizicima i rešenjima za gubitak biodiverziteta.
„Rodna i društvena nejednakost, u smislu pristupa imovini, učešća u donošenju odluka i znanju, duboko su isprepleteni sa klimatskim promenama i gubitkom biodiverziteta. Ova veza čini začarani krug koji je teško prekinuti bez ciljanih političkih intervencija i prilagođenih instrumenata javne politike. Tokom kriza, žene i devojčice koje žive u siromaštvu često snose teret sistemskih neuspeha, posebno očiglednih na Zapadnom Balkanu gde klimatske promene i gubitak biodiverziteta nesrazmerno utiču na njih, posebno u siromašnim seoskim domaćinstvima koja se oslanjaju na prirodne resurse.
Energetsko siromaštvo, pokretači klimatskih promena i gubitak biodiverziteta su međusobno povezana pitanja, posebno u pogledu toga kako domaćinstva sa niskim prihodima doprinose ovim izazovima kroz navike proizvodnje i potrošnje energije. Energetsko siromaštvo i zagađenje vazduha su simptomi dubljih problema kao što su zavisnost od fosilnih goriva i neefikasne energetske prakse.
Energetika treba da omogući zdrav život i ekonomsko osnaživanje. Nažalost, za previše ljudi, uključujući žene i devojke, čini suprotno. Na zapadnom Balkanu, domaćinstva sa niskim prihodima koriste ili jeftina goriva koja veoma zagađuju ili tradicionalnu biomasu u zastarelim, neefikasnim pećima za domaće potrebe i uglavnom koriste starije automobile koji mnogo zagađuju. Grejanje domaćinstava je najveća vrsta potrošnje energije u regionu Zapadnog Balkana, sa preko 60% stanovništva koje se oslanja na čvrsta goriva, uglavnom ogrevno drvo za grejanje domaćinstava. Više od deset miliona tona ogrevnog drveta sagoreva u preko tri miliona kućnih uređaja (šporeta i peći) koji su zastareli, neefikasni i zagađuju. Pored toga, dve trećine čestičnog zagađenja dolazi od grejanja domaćinstava koja se oslanjaju na tradicionalno drvo kao glavni izvor grejanja. Ovo ne samo da ima štetan uticaj na gubitak biodiverziteta, jer sva drvna građa dolazi iz lokalnih šuma, već i na javno zdravlje.
Zbog društveno propisanih rodnih uloga, žene na Zapadnom Balkanu provode više vremena kod kuće kuvajući i snoseći dodatne posledice neefikasnog korišćenja energije. Studija SZO pokazuje da zdravlje žena i dece više pate od zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu. Iako predstavljaju važan gradivni blok za efektniju, resursno efikasnu, održivu klimatsku i energetsku politiku, one ostaju nevidljive za postojeće javne politike.
Zbog toga se prelazak sa zagađujuće energije na čistu, obnovljivu energiju mora izvršiti na način koji je pravedan za sve, uključujući žene, decu, osobe sa invaliditetom, itd. Kako se to može postići? Da bismo iskoristili ovaj ogromni neiskorišćeni potencijal i uključili žene i devojke u pravedna rešenja za energetsku tranziciju, moramo ih osnažiti da deluju kao agenti promene kroz pažljivo osmišljavanje integrisanih društvenih, klimatskih i energetskih javnih politika i ciljanih i propratnih instrumenata javne politike koji nikog ne izostavljaju.
Naša studija pokazuje da siromašnija domaćinstva, uključujući jednočlana domaćinstva čiji je nosilac žena, ali i zdravstveni radnici na Zapadnom Balkanu, nisu svesni koliko su peći na drva štetne i za korisnike i za javno zdravlje, uz malo ili nimalo znanja o alternativama. Mnogi od njih nisu ni svesni da žive u stanju energetskog siromaštva. Stoga bi prva intervencija trebalo da bude povećanje njihovog znanja. Druga intervencija se odnosi na osmišljavanje ciljanih mera podrške. Moramo osigurati da energetsko siromaštvo i njegova rodna perspektiva budu prepoznati od strane kreatora politike na svim nivoima, posebno na lokalnom nivou, jer pristupačnost, dostupnost i efikasnost energije utiču i na one koji su u stanju energetskog siromaštva i na sve ostale. Opšte je poznato da žene imaju različite potrebe za energijom i različitim resursima od muškaraca. Neophodno je uključiti i konsultovati žene prilikom planiranja energetske sanacije i rekonstrukcije javnih zgrada, kako bi se sprovela pravedna energetska tranzicija.
Da bismo došli do efikasne promene, prvo moramo da se pozabavimo strukturnim pokretačima društvene nejednakosti i siromaštva na integrisan način da bismo ublažili štetne uticaje klimatskih promena i gubitka biodiverziteta i utrli put pravednoj tranziciji. Drugo, potrebno je ojačati širi okvir za planiranje razvoja i unutar njega osigurati rodno odgovorno budžetiranje. Neophodno je usmeriti javnu potrošnju kako bi se okončalo energetsko i transportno siromaštvo žena i devojčica i osiguralo da se javna sredstva dodele i troše kako bi se odgovorilo na potrebe i zahteve žena i devojčica. Treće, u okviru procesa planiranja i implementacije klimatske i energetske politike, neophodno je osigurati da nacionalni i integrisani energetski i klimatski planovi budu transparentni, kreirani na participativan način i da detaljno razrađuju socijalnu i rodnu dimenziju, energetsko siromaštvo, tradicionalno korišćenje biomase, ulogu žena i devojaka u energetskim tranzicijama, itd. Sada to nije slučaj. Četvrto, neophodno je osmisliti različite i fleksibilne finansijske šeme jer siromašni ljudi ne mogu sufinansirati sami energetsku tranziciju, i institucionalizovati rodnu perspektivu u studije izvodljivosti, tehničke programe i projekte razvojnih banaka. To takođe nije slučaj u regionu Zapadnog Balkana.
Konačno, od ključne je važnosti uključiti žene u kreiranje i implementaciju politika i rešenja na lokalnom nivou jer su bliže ciljnoj grupi (žene i devojčice u stanju siromaštvu). Ovako osmišljene mere, kako sa strane korisnika tako i sa strane kreatora politike, preduslov su za uspešne promene koje su u skladu sa principima pravedne energetske tranzicije.“