Loš kvalitet vazduha je jedan od vodećih faktora rizika za zdravlje stanovništa koji dolazi iz životne sredine. Ova činjnica je podstakla članove Odeljenja medicinskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti, da organizuju skup „Uticaj aerozagađenja na zdravlje: mehanizmi, posledice i neophodnost smanjenja negativnih efekata“. Skup je održan u sredu, 4. novembra u Svečanoj sali SANU.
Smanjenje očekivanog životnog veka usled zagađenja vazduha slično je onom koje uzrokuje pušenje duvana, dok ga kod populacija koje su dugotrajno izložene visokim vrednostima zagađenja vazduha i premašuje. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) 99 odsto svetske populacije diše vazduh koji sadrži zagađujuće materije u koncentracijama iznad SZO preporučenih vrednosti. Ova situacija dovodi do globalnog povećanja smrtnosti. SZO procenjuje da se samo zagađenom vazduhu kao uzroku smrti pripisuje 6,6 miliona smrti godišnje.
Naučni skup je kroz četiri serije predavanja predstavio kako medicinske, tako i javnozdravstvene i aspekte zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha. Programski direktor RES fondacije, Aleksandar Macura, učestvovao je u trećoj seriji predavanja, čija su tema bile mogućnosti prevazilaženja aerozagađenja: sistemske, tehnološke i lokalne mere, a čiji je cilj bio prikaz praktičnih mera – od sistemskog do lokalnog nivoa. Macura je govorio o energetskom siromaštvu u energetskoj tranziciji u Republici Srbiji. Naglasio je da tranziciju ne mogu svi da finansiraju sami, te da je novi politički trenutak još jedna prilika da se preispita kako odlučujemo o javnom novcu i ko odgovara za rezultat. Njegov je zaključak da novac nije najoskudniji resurs, nego je to sposobnost sistema da prepozna javnu korist, kvalitetno i odgovorno usmeri novac ka njoj i izmeri rezultat.
Na bazi podataka koje su učesnici naučnog skupa izneli, cilj je doći do kritičke rasprave o javnim politikama, institucionalnim ulogama i odgovornosti, te puta kojim treba ići u cilju smanjenja negativnih efekata aerozagađenja po ljudsko zdravlje.
