Na ovogodišnjem SB64, 64. sastanku pomoćnih tela Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), održanom u Bonu od 8. do 18. juna 2026. godine, RES fondacija imala je priliku da prati tekuće pregovore, sastanke i prateće događaje tokom druge nedelje konferencije, kao i u subotu, 13. juna.
Međusesijski sastanak u Bonu održava se svake godine između Konferencija strana (COP), unapređujući pregovore i postavljajući temelje za odluke na COP-u na kraju godine. Ove godine, 31. Konferencija strana (COP31) održaće se u novembru u Antaliji u u Turskoj, prema zajedničkom dogovoru vlada Australije i Turske. Dnevni red je podeljen između Pomoćnog tela za naučne i tehnološke savete (SBSTA) i Pomoćnog tela za implementaciju (SBI). Sastanci u junu 2026. godine održani su u izazovnoj globalnoj pozadini i uz izazovne rezultate COP30.
Napredak na SB64 bio je ograničen na više frontova. Pregovori o nekoliko ključnih tačaka dnevnog reda, uključujući Globalni cilj adaptacije (GGA), Program rada na ublažavanju (MWP), pravednu tranziciju i istraživanje i sistematsko posmatranje, bili su posebno teški, a po mnogim tačkama strane nisu mogle da se dogovore da prosleđuju nijedan dokument na razmatranje na sledećoj sednici. Jedan značajan ishod bio je dogovor strana da izaberu Program UN za životnu sredinu (UNEP) da nastavi da bude domaćin Centra za klimatsku tehnologiju (CTC), što je odluka važna za obezbeđivanje kontinuirane tehničke podrške zemljama u razvoju 2027. godine.
Pregovori o Globalnom cilju adaptacije bili su među najpraćenijim na sednici. Osnovan prema članu 7 Pariskog sporazuma, GGA ima za cilj da poboljša adaptivni kapacitet, ojača otpornost i smanji ranjivost na klimatske promene. Neformalne konsultacije obuhvatile su diskusije na osnovu rada sa CMA7 (7. sastanka Konferencije strana koji služi kao Sastanak strana Pariskog sporazuma) u Belemu, obuhvatajući osnivanje tehničke radne grupe za metapodatke i metodologije indikatora, dvogodišnji proces usklađivanja politika, prvu fazu Mape puta za adaptaciju iz Bakua (BAR) i uslove rada (ToR) za pregled Okvira GGA.
Na sesijama kojima je pratila RES fondacija, tempo angažovanja je ponekad bio spor, pri čemu je predsednik barem u jednoj prilici morao nekoliko puta da pozove strane da govore pre nego što je mogla da počne suštinska razmena. Centralne tačke razmimoilaženja bile su stalne: grupe zemalja u razvoju zatražile su da tehnička radna grupa bude vođena od strana i da se eksplicitno navede utrostručenje finansiranja adaptacije do 2035. godine, dok su se EU (Evropska unija), Velika Britanija, Kanada, Japan i Norveška usprotivile obema tačkama, tvrdeći da je finansiranje adaptacije već obrađeno u okviru drugih tačaka dnevnog reda i da radna grupa treba da bude vođena od stručnjaka. Nakon više rundi revidiranog teksta, nije postignut dogovor. Stavka će biti uvrštena na dnevni red SB65, tj. na sledećoj COP u novembru kasnije ove godine.
U subotu, 13. juna, RES fondacija je pratila prvi u obaveznoj seriji od tri trgovinska dijaloga, formalno nazvana Dijalog o mogućnostima, izazovima i preprekama u vezi sa unapređenjem međunarodne saradnje u vezi sa ulogom trgovine. Predsednik COP30 Andre Korea do Lago je naglasio da ovo predstavlja prvo posvećeno razmatranje trgovine u okviru klimatskog režima i istakao cilj da trgovina funkcioniše kao motor održivog razvoja. Uvodne prezentacije održali su Svetska trgovinska organizacija (STO), Međunarodni trgovinski centar (ITC) i Program Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD). Dijalog je bio strukturiran oko tri vodeća pitanja: kako trgovina može doprineti podržavajućem i otvorenom međunarodnom ekonomskom sistemu koji unapređuje održivi razvoj, posebno za zemlje u razvoju koje su potpisnice; kako se klimatske mere mogu osmisliti tako da takođe štite trgovinu, energetsku bezbednost i suverene interese; i u kojim specifičnim oblastima se diskusije o trgovini i klimi UNFCCC mogu razvijati kako bi podržale ostvarivanje ciljeva Konvencije i Pariskog sporazuma.
Intervencije strana odražavale su širinu perspektiva o ovoj novoj tački dnevnog reda. G-77/Kina je istakla potencijal trgovine kao motora za zemlje u razvoju, naglašavajući da jednostrane mere ne bi trebalo da ograničavaju međunarodnu trgovinu, povećavaju opterećenja za ekonomije u razvoju ili da poništavaju nacionalno određenu logiku Pariskog sporazuma. Afrička grupa je izrazila zabrinutost zbog uticaja mehanizama za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM-ovi), napominjući visoke troškove usklađenosti i potencijalne efekte na afričku industrijalizaciju, i tvrdila je da trenutni tržišni mehanizmi ne odražavaju adekvatno troškove zaštite životne sredine ili vrednost afričkih ekosistemskih usluga. Arapska grupa je pozvala na strukturirani niz korektivnih, kooperativnih i, ako je potrebno, sanativnih mera, uključujući finansiranje srazmerno ekonomskoj šteti. BASIC (Brazil, Južna Afrika, Indija i Kina) tvrdio je da klimatske mere ne smeju prebaciti troškove tranzicije na one koji su najmanje opremljeni da ih snose. Indija je dovela u pitanje ono što je opisala kao pogrešno povezivanje uzročnosti između klimatskih i trgovinskih mera. Tuvalu, udružujući se sa Savezom malih ostrvskih država (AOSIS), istakao je posebnu ranjivost malih ostrvskih država na poremećaje u trgovini. EU je pozvala na otvorenu, pravednu i čistu trgovinu, priznala potrebu za rešavanjem negativnih ekoloških eksternalija i ponovo potvrdila svoju posvećenost interoperabilnosti metrika i standarda.
Među sporednim događajima kojima se prisustvovalo tokom druge nedelje, sesija o opadanju mora, povlačenju obala i budućnosti zatvorenih vodenih tela, fokusirana na slučaj Kaspijskog jezera, ponudila je ubedljivu ilustraciju konkretnih izazova adaptacije sa kojima se suočava određeni regionalni ekosistem. Događaj je privukao veliki broj prisutnih, uključujući izvršnog sekretara UNFCCC-a Sajmona Stila. Predstavljeni naučni dokazi dokumentovali su gubitak 16 384 km² površine Kaspijskog jezera između 2000. i 2025. godine, sa stopom ubrzanog pada. Povlačenje obale od preko 250 metara zabeleženo je u nekim oblastima između 2019. i 2025. godine, a povlačenje obale do 30–40 km dokumentovano je u delovima Kazahstana. Intervencije pet država kaspijskog priobalnog područja istakle su i obim izazova i važnost regionalne saradnje u okviru Teheranske konvencije (TC) kao primarnog pravnog okvira.
Dana 16. juna, RES fondacija je prisustvovala informativnoj sesiji GEF-a (Globalnog fonda za životnu sredinu) o programiranju GEF-9, političkim smernicama i strategiji adaptacije. Dopuna GEF-9 trenutno iznosi 3,9 milijardi američkih dolara, što je ispod nivoa GEF-8, a taj jaz je priznalo nekoliko govornika. Ključne karakteristike GEF-9 o kojima se raspravljalo uključivale su udeo od 35% finansiranja namenjenog najranjivijim zemljama, što pruža stepen predvidljivosti; ambiciozni nominalni cilj od 20% za starosedelačke narode i lokalne zajednice (IPLC); pojednostavljeni projektni ciklus i mehanizam odobravanja u jednom koraku usmeren na smanjenje administrativnog opterećenja, kao i pojačan fokus na finansiranje adaptacije putem Fonda za najmanje razvijene zemlje (LDCF) i Specijalnog fonda za klimatske promene (SCCF), sa naglaskom na prehrambene sisteme, vodu i rešenja zasnovana na prirodi. Sekretarijat GEF-a je primetio da je za GEF-9 u razvoju nova politika o starosedelačkim narodima i lokalnim zajednicama.
Istog popodneva, Climate Analytics je održao konferenciju za novinare na kojoj je predstavio svoju analizu puteva i principa za postepeno ukidanje fosilnih goriva. Prezentacija se bavila zabrinutošću da određeni okviri koji se pojavljuju u pregovorima normalizuju prekoračenje temperature iznad 2°C, tvrdeći da je namera Pariskog sporazuma da što više ograniči pik zagrevanja i vrati se ispod 1,5°C do 2100. godine. Analiza scenarija Climate Analytics-a je pokazala da put kompatibilan sa 1,5°C zahteva smanjenje globalnih emisija od 15–20% do 2030. godine, što se može postići utrostručavanjem obnovljivih izvora energije u elektroenergetskom sektoru, naglim ubrzavanjem elektrifikacije sektora krajnje potrošnje i smanjenjem fosilnog metana. Što se tiče bezbednosti hrane, govornici su istakli da sama zavisnost od fosilnih goriva predstavlja rizik za bezbednost hrane, navodeći poremećaje na tržištu đubriva, i ukazali na lokalno proizvedenu obnovljivu energiju kao put ka većoj energetskoj i bezbednosti hrane za zemlje u razvoju.
RES fondacija je takođe prisustvovala brifingu UN80, koji se fokusirao na jačanje sistema UN u oblasti upravljanja životnom sredinom. Preporuke, koje su u vreme sednice još uvek bile u nacrtu, odnosile su se na tri cilja: jačanje upravljanja životnom sredinom kroz programske sinergije između multilateralnih sporazuma o životnoj sredini (MEA) i harmonizovanog izveštavanja; i skaliranje sprovođenja obaveza zemalja kroz arhitekturu koordinacije za koherentnost politika na nivou celog sistema UN, stvaranje centara za podršku omogućenih veštačkom inteligencijom, počevši od pilot Centra za podršku klimi kao jedinstvenog mesta za države članice, i institucionalizaciju direktnog angažovanja sa akterima iz realne ekonomije. Sekretarijat UNFCCC-a je napomenuo da proces trenutno upravlja sa preko 550 mandata i da je u toku interna procena kako bi se identifikovala preklapanja i opcije za racionalizaciju, pri čemu sve odluke o mandatima ostaju u potpunosti vođene od Strana u okviru procesa zasnovanog na konsenzusu.
Konačno, RES fondacija učestvovala je na događaju Bonski klimatski kamp o zagovaranju i aktivizmu EU u oblasti klimatske politike, koji je organizovala Generation Climate Europe (GCE). Sesija je okupila mlade zagovornike iz cele EU i njenog susedstva u tri grupe strukturirane oko pitanja o željenoj ulozi EU na COP31, preprekama, alatima i politikama za klimatske akcije, kao i ulozi perspektive mladih u globalnoj i EU klimatskoj politici, kao i o pravednoj primeni klimatskih politika u zemljama i zajednicama. Ključna preporuka koja je proizašla iz grupe koju je pratila RES fondacija odnosila se na integraciju mladih iz zemalja kandidata za pristupanje EU u multilateralne klimatske procese, uključujući pregovore o UNFCCC-u. Argument je bio da bi uvođenje u tematiku sada (pre pristupanja) osigurala da, kada se ove zemlje pridruže EU, već postoji generacija lidera upućenih u multilateralno upravljanje klimatskim promenama i sposobnih da razviju sledeću generaciju pregovarača. U tom pogledu istaknuta je konkretna najbolja praksa: uključivanje mladih pregovarača u nacionalne delegacije u suštinskim, a ne ceremonijalnim ulogama, model koji su neke zemlje već primenile i koji su učesnici smatrali vrednim šireg proširenja.
Sednica je završena kasno uveče u četvrtak, 18. juna, čime je okončana Bonska međusesija 2026. godine. Sa ograničenim napretkom postignutim po nekoliko ključnih tačaka dnevnog reda, pažnja se sada usmerava na Antaliju i COP31, gde se očekuje da će potpisnice preuzeti mnoge nerešene teme iz Bona.
Foto galerija:
