Transparentnost nije ukras projekta, već način da se ojača i proveri njegova svrha, raspodela koristi i otpornost na rizik.
RES fondacija nastavila je rad sa predstavnicima medija na razumevanju i analizi tehnički, finansijski i operativno složenih energetskih projekata finansiranih kroz javni dug uz pomoć međunarodnih finansijskih institucija..
Na prvoj radionici predstavljen je analitički okvir za razmatranje takvih investicija iz perspektive javnog interesa. Pažnja je bila usmerena na nekoliko osnovnih pitanja: Koji problem investicija treba da reši? Kako je predloženo rešenje izabrano? Koje su alternative razmatrane? Ko finansira investiciju, ko uživa u njenim koristima, a ko snosi finansijske, tehničke i operativne rizike? Na četiri studije slučaja iz oblasti energetske efikasnosti, daljinskog grejanja, obnovljivih izvora energije i energetske podrške domaćinstvima pokazano je kako se ova pitanja mogu primeniti u praksi.
Na osnovu povratnih informacija dobijenih nakon početne radionice, RES fondacija organizovala je tri pojedinačna naknadna radna susreta sa zainteresovanim predstavnicima medija.
Ovakav format omogućio je usmerenije razgovore tokom kojih je svaki učesnik mogao da se usredsredi na konkretne teme, dokumente i pitanja koja su najvažnija za njegov rad.
1. Od vrednosti investicije do njene finansijske opravdanosti
Tokom ovih sastanaka, RES fondacija je pružila dodatne informacije o tome kako se mogu proceniti finansijska opravdanost, kao i širi troškovi i koristi energetskih investicija. Posebna pažnja posvećena je razlici između objavljene vrednosti investicije i njenog stvarnog dugoročnog uticaja na javne finansije, finansijski položaj javnog komunalnog preduzeća i cenu koju plaćaju krajnji korisnici.
Razgovori su obuhvatili nekoliko povezanih elemenata:
- početne troškove investicije i izvore finansiranja;
- uslove i odgovornost za otplatu javnih kredita;
- računovodstveni tretman grantova, subvencija i drugih oblika javne podrške;
- vlasništvo i računovodstveni tretman novoizgrađene infrastrukture i opreme;
- amortizaciju i trošak kapitala;
- očekivane promene troškova goriva, električne energije, održavanja i gubitaka u sistemu;
- raspodelu tehničkih, tržišnih, rizika snabdevanja i operativnih rizika;
- finansijske posledice kašnjenja, rezultata ispod očekivanja ili nedostupnosti očekivanog izvora energije;
- poređenje predložene investicije sa tehnički izvodljivim alternativama.
Učesnici su takođe razgovarali o dokumentaciji potrebnoj za proveru pretpostavki na kojima se projekat zasniva. U zavisnosti od prirode investicije, ona može obuhvatiti studiju izvodljivosti, finansijski model koji pokriva celokupan period realizacije i rada, tehničku dokumentaciju i dokumentaciju o životnoj sredini, ugovore o finansiranju i realizaciji, aranžmane za prenos imovine, projektovane energetske bilanse i ugovore kojima se utvrđuju cene, obaveze u pogledu učinka i raspodela rizika.
Za dugoročne energetske investicije postojanje finansijskog modela naročito je važno. Takav model treba da omogući utvrđivanje pretpostavki od kojih očekivani rezultati zavise i ispitivanje kako se ishod menja kada se cene goriva ili električne energije, proizvodnja energije, troškovi izgradnje, rashodi za kamate, operativni troškovi ili drugi ključni parametri razlikuju od prvobitnih procena. U pratećem materijalu pripremljenom za sastanke navedeno je da dugoročni investicioni projekti treba da budu praćeni finansijskim modelom, opisom glavnih parametara, ugovorima kojima se uređuju realizacija i načela utvrđivanja cena, kao i tehničkim opisom sa analizom održivosti.
2. Može li javno finansirana investicija povećati cenu grejanja?
Jedno od ključnih pitanja razmatranih tokom sesija bilo je da li će zaduživanje za novu infrastrukturu daljinskog grejanja nužno dovesti do viših računa za grejanje.
Glavni zaključak bio je da kredit ne dovodi automatski do povećanja cene koju plaćaju korisnici. Ishod zavisi od toga kako se investicija finansira, ko otplaćuje kredit, ko je vlasnik nove imovine i ko je evidentira, kako se tretiraju grantovi i da li investicija donosi operativne uštede dovoljne da nadoknade nove troškove amortizacije, finansiranja i kapitala.
Investicija bi mogla da utiče na smanjenje cene grejanja ako znatno smanji potrošnju goriva, troškove električne energije, troškove održavanja, gubitke u mreži ili druge operativne troškove. Međutim, mogla bi da utiče i na povećanje cene ako su te uštede manje od dodatnih troškova koji nastaju usled amortizacije, finansiranja, rada nove opreme i prinosa priznatog na regulisanu imovinu.
Nacionalna metodologija za određivanje cena daljinskog grejanja zasniva se na regulisanom pristupu „troškovi plus“. Cena, načelno, može da obuhvati opravdane varijabilne i fiksne troškove, amortizaciju, prinos na regulisanu imovinu, druge prihode i korekcije iz prethodnih perioda. Nadležni organ lokalne samouprave odobrava cenu i očekuje se da ispita prateće podatke, dokumentaciju i obrazloženje iskazanih troškova.
Međutim, konačan uticaj na korisnike ne može se razumeti samo posmatranjem formalne tarife. Ako se otplata kredita neposredno pokriva iz republičkog ili lokalnog budžeta, računi korisnika možda neće odmah porasti, ali javni trošak i dalje postoji i snosi se preko budžeta. Slično tome, subvencije mogu sprečiti ili odložiti povećanje tarife, dok deo finansijskog tereta prenose na poreske obveznike.
Važni su i trenutak knjiženja i računovodstveni tretman nove infrastrukture. Ako se nova oprema prenese na javno komunalno preduzeće i evidentira kao njegova imovina, amortizacija i eventualno drugi troškovi povezani sa kapitalom mogu postati deo budućeg obračuna cene. Ako imovina nije blagovremeno evidentirana, neposredni finansijski položaj može izgledati povoljnije, dok troškovi korišćenja, održavanja i konačne zamene imovine mogu biti potcenjeni ili odloženi. Ako se imovina evidentira u kasnijoj fazi, njen uticaj može se pojaviti u ceni tek nakon što investicija već bude puštena u rad.
3. Ključna pitanja razmatrana sa predstavnicima medija
Na pojedinačnim sastancima razmatrano je kako predstavnici medija mogu da pribave i procene dokaze potrebne da odgovore na pitanja kao što su:
- Ko će biti vlasnik nove opreme i infrastrukture: država, jedinica lokalne samouprave, javno komunalno preduzeće ili drugi subjekt?
- Kojom odlukom ili ugovorom će imovina biti preneta i kada će biti evidentirana u odgovarajućem bilansu stanja?
- Ko je odgovoran za otplatu kredita i iz kog izvora će se otplata vršiti?
- Kako će grantovi i drugi bespovratni doprinosi biti tretirani u poslovnim knjigama i pri obračunu cene?
- Da li će amortizacija i prinos na novu imovinu biti uključeni u cenu daljinskog grejanja?
- Koja se smanjenja troškova goriva, električne energije, održavanja i gubitaka u mreži realno očekuju?
- Da li se projektovane uštede zasnivaju na izmerenim podacima, proverenim tehničkim pretpostavkama ili samo na preliminarnim procenama?
- Postoji li finansijski model koji prikazuje očekivani uticaj investicije na cenu grejanja tokom celokupnog perioda njenog rada i hoće li taj model biti javno dostupan?
- Kada investicija zavisi od spoljnog ili privatnog izvora toplote, kako će se nabavna cena utvrđivati i usklađivati tokom vremena?
- Ko garantuje količinu, kvalitet, temperaturu i sezonsku raspoloživost isporučene toplote?
- Ko snosi trošak ako očekivani izvor privremeno ili trajno nije dostupan?
- Koji je rezervni kapacitet potreban, koliko često se očekuje da radi i ko plaća gorivo i održavanje?
- Koja su alternativna tehnička rešenja razmatrana i na osnovu čega je izabrana opcija ocenjena kao prikladnija ili troškovno efikasnija?
- Koja institucija nezavisno proverava da li je očekivano rešenje jeftinije, pouzdanije i povoljnije po životnu sredinu od raspoloživih alternativa?
Ova pitanja pokazuju zašto objavljeni iznos investicije sam po sebi nije dovoljan da bi se utvrdilo da li je projekat finansijski održiv ili koristan za korisnike. Smislena procena zahteva informacije o ukupnim troškovima tokom životnog ciklusa, očekivanim uštedama, uslovima finansiranja, vlasničkoj strukturi, ugovornim obavezama, raspodeli rizika i raspoloživim alternativama.
4. Šta se može zaključiti — a šta ostaje otvoreno
Razgovori su doveli do nekoliko opštih zaključaka primenljivih na velike energetske investicije koje se u celini ili delimično finansiraju javnim zaduživanjem.
Prvo, cena koju plaćaju korisnici, trošak koji snosi javni budžet i finansijski uticaj na javno komunalno preduzeće moraju se razmatrati odvojeno. Projekat može izbeći neposredno povećanje računa za grejanje, a ipak stvoriti znatan javni rashod ili dugoročnu obavezu.
Drugo, očekivano smanjenje operativnih troškova mora se uporediti sa svim novim troškovima tokom celokupnog veka investicije. Same uštede goriva ne dokazuju finansijsku opravdanost ako analiza ne obuhvata potrošnju električne energije, održavanje, amortizaciju, rezervni kapacitet, troškove finansiranja ili buduće troškove zamene.
Treće, grantovi mogu poboljšati finansijski rezultat, ali njihov uticaj zavisi od toga kako se raspodeljuju i računovodstveno evidentiraju. Zato je potrebno utvrditi da li grant umanjuje iznos koji treba otplatiti, vrednost imovine uključene u obračun tarife, obavezu finansiranja javnog komunalnog preduzeća ili neku drugu komponentu investicije.
Četvrto, projekti koji zavise od spoljnog industrijskog ili komercijalnog izvora zahtevaju posebnu pažnju u pogledu ugovornog rizika. Finansijski rezultat može zavisiti ne samo od troškova izgradnje već i od budućeg poslovanja drugog subjekta, ugovorene cene energije, garantovane isporuke, klauzula o indeksaciji, rezervnog snabdevanja i raspodele rizika ako proizvodnja prestane ili se tehnologija promeni. Konačno, nekoliko važnih pitanja ostaje otvoreno kada relevantni finansijski modeli, ugovori, aranžmani za prenos imovine i detaljne tehničke pretpostavke nisu javno dostupni. Bez tih dokumenata nije moguće doći do pouzdanog zaključka o budućem uticaju na cenu, raspodeli troškova i koristi ili strani koja na kraju snosi glavne rizike.
5. Usmereniji pristup složenim javnim investicijama
Tri naknadne sesije potvrdile su vrednost pojedinačnog pristupa, prilagođenog konkretnoj temi, tehnički i finansijski složenim energetskim investicijama. Ovaj format omogućio je učesnicima da od opštih pitanja o relevantnosti projekta i transparentnosti pređu na preciznije razmatranje troškova, ugovornih aranžmana, finansijskih pretpostavki i mogućih posledica po javne budžete i krajnje korisnike.
Svrha ovog rada nije bila da pruži unapred određenu ocenu pojedinačnih investicija, već da ojača sposobnost postavljanja proverljivih pitanja, prepoznavanja informacija koje nedostaju i razlikovanja očekivanih koristi od pretpostavki za koje su i dalje potrebni dokazi.
Kroz ove aktivnosti RES fondacija nastavlja da razvija analitički okvir koji predstavnicima medija i široj javnosti može pomoći da razumeju kako se velike investicije u energetsku tranziciju biraju, finansiraju i realizuju, kao i kako se njihove dugoročne finansijske, ekološke i društvene posledice mogu nezavisno procenjivati. Ovaj rad je deo širih aktivnosti RES fondacije usmerenih na jačanje javne odgovornosti i transparentnosti u planiranju i sprovođenju energetske tranzicije u Srbiji.
Dobar projekat dobro podnosi dobra pitanja. Dobra pitanja pomažu dobru energiju.