Izvor: Insajder
Građani Beograda već mesecima dobijaju različite račune za grejanje, a od predstojeće grejne sezone očekuje ih i potpuno nov način obračuna. Umesto dosadašnje, gotovo fiksne cene po kvadratu, iznos na računu sve više će zavisiti od toga koliko toplote zgrada zaista potroši. U ovakvom sistemu naplate toplotne energije, potencijal za uštedu kod starijih zgrada imaće čitava stambena zajednica, a ne pojedinac, jer se merni instrumenti nalaze na mestu gde „Beogradske elektrane“ predaju toplotu zgradi, objasnio je Aleksandar Macura iz RES fondacije gostujući u emisiji „3D – Nova dimenzija dana“ na Insajder televiziji.
„U ovom trenutku vlasnik pojedinačnog stana svojim ponašanjem ne može da utiče na svoj račun. Srpsko zakonodavstvo je ostavilo otvorenu mogućnost, nije propisalo obavezu, da se pređe na merenje na nivou stana tamo gde je to moguće. U postojećim sistemima razvoda u starim zgradama to je gotovo neizvodljivo. Izvodljivo je, ali je preskupo i neće se desiti“, istakao je Macura.
Kako naglašava sagovornik Insajdera, nekoliko desetina procenata stanova u Beogradu već je prošle sezone postepeno prešlo na naplatu po potrošnji, pa sa tim postoji određeno iskustvo. Dodaje da podaci govore da, iako su stanari prešli na plaćanje po utrošku na početku grejne sezone, oni su neke promene uočili tek u februaru i martu sledeće godine.
„Njihovi troškovi u grejnoj sezoni 2025-2026 su bili približno jednaki troškovima koji su imali dok je naplata bila po kvadratu. To je zapravo i očekivano, jer su Beogradske elektrane prvo uvele u sistem naplate upravo te zgrade za koje su očekivali da će njihovi troškovi biti približno isti“, rekao je on.
Pošto se u starijim zgradama potrošnja ne meri na nivou pojedinačnih stanova, već na nivou cele zgrade, naš sagovornik savetuje građane.
„Ono što mogu potrošači da urade, što nije uopšte jednostavno, je da na nivou stambene zajednice sagledaju svoje mogućnosti da unaprede energetska svojstva svoje zgrade u kojoj žive. Za nove zgrade to ne važi. Nove zgrade imaju drugačiji sistem. Tamo je moguće imati kalorimetar i obavezno po zakonu na nivou stana, tako da je tamo merenje u potpunosti—dakle, upravljanje i merenje je na nivou stana“, objasnio je sagovornik Insajdera.
Prema rečima sagovornika Insajdera u Beogradu se danas merenje vrši u podstanici, odnosno na nivou zgrade, tako da informacije o potrošnji stižu za čitavu zgradu.
„Trenutno se izmeri potrošnja na podstanici, i ta potrošnja se raspodeli prema kvadratnim metrima na svaki stan. I tako ćemo ubuduće plaćati račune. Ukoliko bi bili ugrađeni termostatski ventili na svaki radijator, i na svakom radijatoru postoji uređaj koji se zove delitelj toplote, bilo bi moguće raspodeliti utrošak po stanovima“, objasnio je Macura.
U javnosti se pominjala i nova stavka na računu – instalisana snaga. Međutim, sagovornik Insajdera ističe da je to stavka koju građani već imaju na računima i protiv koje se najčešće bune kod Elektroprivrede Srbije.
Dodaje da u Beogradu ima oko 1.600 kilometara cevi sistema daljinskog grejanja i da postoje realni troškovi za njihovo održavanje, za postavljanje bojlera, za zaposlene.
„On ne bi smeo da poveća ukupne troškove, zato što u obračunu ukupnih troškova Beogradskih elektrana taj trošak je postojao i ranije. Ono što je sada novo i što je promenjeno je način na koji se taj trošak iskazuje, na koji ga vidimo na računu. Navikli smo decenijama unazad da se na isti način obračunava trošak daljinskog grejanja, i ova promena verovatno će u prvo vreme zbuniti ljude, ali u suštini ovo nije novi trošak i on ne bi smeo da utiče na povećanje ukupnih troškova sistema“, objasnio je on.
Čitav metod naplate po utrošku, kako ističe naš sagovornik, dolazi iz zakonodavstva Evropske unije, iz Direktive o energetskoj efikasnosti, koja je još davno propisala da se za obračun utrošene toplotne energije mora koristiti neka vrsta merenja.
„Velika većina Beograđana neće videti veliko povećanje u računima, pričam kada se pogleda period od godinu dana. Neki će svakako videti značajnije povećanje u računima u odnosu na one koji su plaćali ranije, 30, 40, 50 odsto, ne mogu da kažem, ali taj broj ne bi trebao da bude veliki. Ono što bih voleo da građani znaju je da postoji mogućnost da od Beogradskih elektrana dobiju prethodne podatke o merenjima, jer iako naplata nije išla po utrošku, po mom shvatanju, merenja u podstanicama su vršena. Tako da bi ljudi mogli da pogledaju istorijsku potrošnju svojih zgrada i uz malo, da kažem, veštine i uz pomoć kalkulatora bi mogli da procene kako će izgledati njihovi budući računi u novembru, decembru, januaru, a naročito u februaru i martu 2027. godine, koji će verovatno, za one koji ove godine ulaze u sistem, biti najveći računi“ zaključio je Aleksandar Macura iz RES fondacije.