Autor: Marko Macura
„Ne može se pregovarati o budućnosti naše planete pod uslovima onih koji profitiraju na njenom uništenju“, izjavio je danas generalni sekretar UN na svom poslednjem obraćanju u Antaliji. Gospodin Gutereš je ovo izjavio nakon nepunih 24 sata od vesti da su kompanije koje se bave fosilnim gorivima na ISDS (investor-state dispute settlments) sudovima tražili od država preko 443 milijarde dolara. Ovaj iznos je objavljen javno, a pretpostavlja se da je to samo trećina ukupne sume. U sferi koja se aktivno bavi prikupljanjem novca za održive načine poslovanja, ova vest zvuči kontraintuitivno. Danas je grupa ljudi sa kuvarskim šeširima protestovala blizu ulaza u kompleks i zahtevala brisanje nacionalnih dugova manjih zemalja, kao jedan od načina borbe protiv klimatskih promena.
Svaki dan do sada veliki deo paviljona u svakom trenutku se bavio temama prikupljanja sredstava za sledeće akcije. Kako je danas bio dan posvećen finansijama i trgovini, osvrnućemo se na ono što smo čuli prošlih dana o ovoj temi. Jutros je u paviljonu Estonije govorio predstavnik estonske konferencije gradova i opština. Govorio je o raspodeli sredstava koje EU dodeli ovoj zemlji i svim njenim lokalnim samoupravama. Ovaj organizacija radi na principu davanja projekata najbogatijim samoupravama, ako taj projekat uspe, onda manje samouprave znaju da mogu ući u taj projekat bez rizika. Svake dve godine se menjaju opština i predsednik i ovim se obezbeđuje fokus na različite delove države. Predstavnik ove organizacije je istakao da EU izdvaja velike sume novca za Estoniju i da se one pametno koriste, ali da para ima previše i da su svesni da imaju relativno manje probleme nego ostale države sveta.
Drugog dana smo slušali predstavnika španske BBVA kako je istakao da jednostavno ne može pronaći direktnu zainteresovanu stranu koja će im omogućiti da se investicija vrati. U pitanju je bio projekat Baskijske regije da se pomeri ceo jedan kvart koji je bio na ivici plavljenja zbog dizanja nivoa mora. Pomenuo je da razume da će ljudi biti na dobiti i da će razni biznisi dobiti na profitu, ali da se nikako ne može naći garancija da će se te pare pametno investirati. Kao dobar primer investicije pomenuo je auto-put koji njegova banka delom finansira u Turskoj i da je tu klimatski akcioni plan direktno deo projekta, tako da će se novac automatski dodeliti tim merama mitigacije. Par dana kasnije još jedna predstavnica iste banke je najavila na panelu za cirkularnu ekonomiju da će banke investirati u sve biznise koji dokažu da je njihov ekonomski model dobitan i njihov ekosistem zdrav.
Sune Grolov, predstavnik kompanije Velux je na panelu sledećeg dana apelovao na učesnike pregovora da dopuste biznisima da se više uključe i da su spremni na investicije u održivo poslovanje. Naveo je kako je njegova kompanija originalno krenula da prati načela održivosti u poslovnom procesu, međutim kako su godine prolazile shvatili su da je to jedan veoma profitabilan pravac poslovanja. Danas je ta kompanija ispunila sve zahteve u sklopu GHG protokola u prvom i drugom sektoru. Ističe da je i treći sektor većinom savladan, da je jedini problem kvalitet recikliranog stakla koji mogu pronaći na tržištu.
Danas je u paviljonu „America is all in“ gost iznenađenja bio guverner Minesote Tim Volc. Govorio je na panelu koji je organizovao Biznis savet za održivu energiju i bavio se američkim primerima javno-privatnih partnerstava i energetskom tranzicijom ove zemlje. On je istakao da je otvoren prvi rudnik u Minesoti posle dugog niza godina i da posluje da bi proizvodio „najzeleniji“ čelik koji se može proizvoditi. Pomenuo je i projekat kojim Minesota postaje jedan od lidera u polju proizvodnje održivog goriva za avio-transport. Ponovio je i poruku Džona Kerija, da je Tramp pogrešio povodom odnosa prema održivosti. Oni su istakli da se u biznisu zelene tranzicije može napraviti puno napretka u BDP-u Sjedinjenih Država.
U danu posvećenom finansijama bio je isti broj panela posvećen ovoj temi kao prošlih dana. Manje države nastavljaju da traže finansijsku podršku većih na različite načine. Pritom, otkriva se da postoje mehanizmi koji daju neverovatne iznose kompanijama koje nastavljaju da rade protiv čovečanstva. Biznisi „mole“ članove predsedništva COP31 da im pokažu kako oni vode svoje održive kompanije. Sve ukazuje na to da para ipak ima, ali da one još uvek ne idu na najpotrebnija mesta.
Autori fotografija: Marko Macura i Perun Prodanović
