Imate li dovoljno para da kupite dovoljno drva za zimu, ili platite račun za dovoljno dobro grejanje, odgovarajuću količinu struje ili gasa? Ako je tako, onda niste u stanju energetskog siromaštva. Napravimo anketu, upitajmo stanovništvo imaju li dovoljno za dovoljno, te ako nemaju ubrojimo ih u energetski siromašne i imaćemo početnu informaciju o raširenosti ove pojave. Lako, rešismo prvi problem.
Anketar na terenu postavlja pitanje. Ispitanik se češka… “ Da vas pitam, koliko je to dovoljno drva , šta ste mislili? Ono da baš grejem celu kuću i da mi bude toplo, recimo i po dva’est stepeni? Ček, možda bih i mogao ako još malo uštinemo na hrani. I da mala ne ide na rekreativnu, ionako ih vode na planinu, kažu čist vazduh tamo. Kakve veze ima, i kod nas je lepo kad baš jako dune vetar. Inače malo štipa za grlo. I ovde u kući, purnja ovaj šporet, guta drva kao lud i štuca, malo se i dim vraća, a i vuče ‘ladan vazduh spolja dok gori. Šta ćeš, nema vatre bez kiseonika, tako su me u školi učili”.

Dovoljno za dovoljno nije dovoljno dobar opis. Kada imate dovoljno za dovoljno, treba da vam i ostane dovoljno novca da dovoljno dugo obezbedite dovoljno drugih stvari koje su neophodne za kvalitetan i zdrav život bez društvene isključenosti. Treba vam novac za kvalitetnu i dobru hranu, zdravstvene usluge, odeću i obuću, knjige i filmove, sport i rekreaciju. Barem pet dovoljno. To je već odličan broj dovoljnih uslova.

Novac je samo deo rešenja. Kada, kao što veliki deo Evrope radi a sa njima i mi, dajete novac za energiju ljudima u stanju socijalne potrebe, oni plate deo računa za struju ili gas. Međutim po pitanju šansi da dovoljno dugo ostvare onih drugih četiri dovoljno, niste napravili mnogo. Ako izbacite onog što vuče ‘ladan vazduh i ubacite efikasan šporet ili peć u skladu sa standardom koji na primer važi u Nemačkoj ili recimo dobru invertersku klimu ( to je standard gotovo svuda osim kod nas) u prostoru koji je kako tako izolovan i gde je snabdevanje strujom dovoljno dobro, možete smanjiti potrošnju primarne energije od dva do devet puta. Dva do devet. To je već bolje. Šanse rastu, možda sada bude dovoljno novca i bez pomoći države. I dovoljno grejanja. I dovoljno za rekreativnu. I možda trajno rešite problem u toj porodici.

Hajde da upamtimo da se problemu energetskog siromaštva može prići i iz ugla energetske efikasnosti. Hajde da upamtimo da obavezujući standardi za uređaje za grejanje imaju važnu ulogu. Dovoljno za danas.

Aleksandar Macura, RES Fondacija

Ovaj tekst objavljen je u dvobroju (XXX, XXXI) biltena “Progovori o pregovorima“, kojem možete pristupiti OVDE ili ga možete preuzeti u nastavku.