Autor: Perun Prodanović
Popodne 9. novembra 2026. godine, u Paviljonu Španije u Plavoj zoni konferencije COP31 u Antaliji (Turska), održan je panel pod nazivom „Transformativna klimatska adaptacija: Kako mobilisati neophodna finansijska sredstva?”. Događaj je počeo u 16:00 časova po lokalnom vremenu; organizovalo ga je špansko Ministarstvo za ekološku tranziciju (MITECO), a prenos je omogućila fondacija „Fundación Biodiversidad”. Glavni cilj diskusije bio je pronalaženje praktičnih načina da se ideje o klimatskoj adaptaciji pretvore u finansijski održive projekte, sposobne da privuku kako javna, tako i privatna sredstva.
Panel je okupio grupu međunarodnih govornika koji su ovim izazovima u oblasti finansiranja pristupili iz različitih uglova. Natalija Uribe Pando iz organizacije „Regions4” moderirala je diskusiju, fokusirajući se na to kako se regionalne inicijative usklađuju sa globalnim okvirima za finansiranje klimatskih aktivnosti. Govornici su bili: Mikel Jauregi, ministar za industriju, energetsku tranziciju i održivost u Vladi Baskije; Ángel Giménez, rukovodilac sektora za energetiku i održivost u banci „BBVA” u Španiji, i Rodrigo Tostes de Alencar Mascarenhas, državni sekretar za životnu sredinu i održivost u Rio de Žaneiru.
Tokom panela, govornici su izneli konkretne strategije i praktične izazove karakteristične za njihove sektore. Rodrigo Tostes je predstavio nekoliko finansijskih metoda koje se trenutno primenjuju u Rio de Žaneiru kako bi se podstaklo prikupljanje kapitala za prilagođavanje klimatskim promenama. Istakao je uvođenje posebnih poreza na naftu u Riju – koji dostižu stopu od 5% radi obeštećenja regiona u kojima se odvija proizvodnja – kao i uključivanje relevantnih javnih institucija i namenskih finansijskih mehanizama, poput „Atlantskog fonda” (Atlantic Fund). Takođe je nagovestio predstojeću vladinu inicijativu, opisavši sistem „ugljeničnih kredita za sve emisije”. Mikel Jauregi je proširio diskusiju na regionalni nivo, navodeći primere ranijih projekata prilagođavanja klimatskim promenama sprovedenih u Baskiji, uz detaljan prikaz načina na koji su ti projekti uspešno osmišljeni, vođeni i praćeni od lokalnih vlasti.
S druge strane, Ángel Giménez je objasnio surovu realnost načina na koji poslovne banke procenjuju rizik kada razmatraju ovakve inicijative. Napomenuo je da finansijske institucije vide visok stepen rizika u projektima javnih usluga i vladinim projektima prilagođavanja, jer često nije jasno odakle će zapravo doći dugoročna sredstva za otplatu investicije. Tokom svog izlaganja, više puta je naglasio da je za privatni sektor od ključnog značaja jasan i pouzdan pristup finansijskim sredstvima.
Učesnici su se složili da oslanjanje isključivo na tradicionalna javna sredstva više nije dovoljno za suočavanje sa sve većim klimatskim uticajima. Jedan od ključnih zaključaka sa ovog skupa jeste da kapital postoji, ali da nedostaje projekata koji su dovoljno dobro osmišljeni da bi privatne banke u njih uložile. Kako bi se ovo prevazišlo, panelisti su naglasili da je lokalnim samoupravama potrebna bolja tehnička podrška, koja bi im omogućila da infrastrukturne projekte i rešenja zasnovana na prirodi pretoče u jasne planove pogodne za investiranje.
Još jedna ključna tačka odnosila se na značaj kombinovanog finansiranja (engl. blended finance) i mehanizama za smanjenje rizika. Stručnjaci su razgovarali o tome kako se javna sredstva mogu strateški iskoristiti – na primer, putem garancija – kako bi se preuzeli početni rizici i projekti učinili sigurnijim za uključivanje privatnih institucija. Na kraju, regionalne studije slučaja ukazale su na to da finansiranje prilagođavanja klimatskim promenama mora dati prednost društvenoj pravičnosti, osiguravajući da investicije stignu tamo gde su najpotrebnije za zaštitu ranjivih zajednica, umesto da se isključivo teži ostvarivanju najvećeg finansijskog prinosa.
Događaj je završen postizanjem konsenzusa da se prilagođavanje klimatskim promenama ne sme posmatrati kao trošak, već kao neophodna investicija za zaštitu društva i privrede.
Autori fotografija: Perun Prodanović i Marko Macura
