Шта поређење трошкова грејања не говори о јавној подршци, сигурности снабдевања и расподели користи

Питали смо се који је то ауто бољи од Москвича, а у ствари смо мислили које је то грејање боље од грејања на гас, не бисте погодили никад!

Агенција за енергетику Републике Србије годинама рекламира гас као најјефтиније гориво за грејање домаћинстава у Србији и према подацима Републичког завода за статистику реклама ради, јер расте број домаћинстава која се греју на гас.

Низак рачун за грејање на гас јесте предност за домаћинство. Низак рачун није сам по себи доказ да је тај начин грејања јефтин за друштво. Када део трошкова преузима држава, он не нестаје: мења се само онај који сноси рачун. Солидарне и љубазне комшије деле са вама терет трошкова вашег грејања и учествују у плаћању рачуна према ближим и даљим снабдевачима, чуј мене рођацима.

У табели Агенције за енергетику Републике Србије за сезону 2026/27. природни гас се поново налази међу најјефтинијим приказаним опцијама. За референтни стан од 60 квадратних метара потребно је према наводима нашег регулатора 59.500 динара за енергију током грејне сезоне. Агенција упозорава да нису укључени опрема, инсталације и одржавање, а приказ завршава саветом грађанима о избору грејања. Међутим, у саопштењу нема обавештења о јавној подршци гасном систему нити описа ризика снабдевања.¹

За онога ко већ има гасни котао, било да га је купио сам било да му га је држава (солидарни грађани) суфинансирала, таква информација може бити корисна за планирање рачуна. За онога ко тек бира како ће се грејати, није довољна. Још мање је довољна за закључак да је гас своју предност остварио под упоредивим условима са конкурентним опцијама за грејање.

Колико је велика подршка која остаје изван табеле? Колико је велико срце уплатилаца у рачуне буџета Републике Србије?

Да читаоцу приближимо обим интервенције државе намењен за производњу лепог гасног времена о коме смо раније писали,  упоредили смо стандардизовано процењени трошак индивидуалног грејања домаћинстава на гас по рачуници наших регулатора, са подршком Србијагасу кроз плаћање гарантованих кредита и надокнаду разлике у цени гаса кроз отпис дуга по буџетским позајмицама.

За три сезоне, моделовани трошак грејања растућег броја домаћинстава која се греју на гас износи око 36,85 милијарди динара. У истом периоду извештаји Србијагаса бележе 253,50 милијарди динара плаћених гаранција и отписаних дугова по директним буџетским позајмицама намењених за субвенцију цене, приближно 6,9 пута више. Овај однос не представља стопу субвенционисања рачуна домаћинстава али нам даје јасне назнаке ко господари климом која даје лепо гасно време.

Важно је шта други збир значи. Плаћене гаранције представљају државно сервисирање кредита; затварање директних позајмица представља престанак обавезе њиховог враћања. Оне су овде разврстане по години одлуке, иако је новац могао бити исплаћен раније. Зато 253,50 милијарди није ни збир нових готовинских исплата у те три године ни коначан нето губитак буџета. Нови кредитни лимити и накнадни отписи потраживања насталих већ плаћеним гаранцијама нису поново додавани. ^[8][9][10]

Поређење обухвата различите целине: Србијагас снабдева и привреду и топлане, не само домаћинства која се непосредно греју на гас. Али управо је то сврха рачуна. Не тврдимо да је сва подршка припала тим домаћинствима; показујемо да јавно финансирање гасног система није споредна околност која се може лаконски изоставити из разговора о конкурентности различитих типова грејања. ^[9]

Притом државна подршка гасу не завршава се на Србијагасу: и програм енергетске санације домаћинстава суфинансира набавку гасних котлова, који су 2023. чинили око 15% свих реализованих мера, а приближно исто учешће задржавају и у доступним подацима за 2024. Хиљаде домаћинстава су купиле нове гасне котлове уз солидарност својих суграђана. Јефтин котао, јефтин гас, иде гас!

Трошак није нестао – променио је платишу. Живели солидарни грађани!

Србијагас у извештајима отпис дуга према држави по основу буџетских позајмица изричито везује за надокнађивање разлике у цени природног гаса. Подршка сектору зато се не може у целини представљати као изградња гасовода и складишта. Финансирање текуће ликвидности и надокнада разлике у цени нису исто што и улагање у нову инфраструктуру. ^[8][9][10]

Таква помоћ може имати оправдање у кризи. Сама одлука да држава заштити потрошаче и привреду може бити исправна, али то што се њен утицај изоставља када се после тога пореде „тржишне“ предности енергената не може бити у реду. Предност коју делом омогућава буџет не би смела да буде представљена као својство енергента јер она то није. Већ смо додуше раније писали да је цена у овом случају у оку посматрача.

Исто мерило мора важити за остале начине грејања. Овај обрачун не доказује да је било која алтернатива ослобођена субвенција, јавних улагања или ризика. Показује зашто их треба обухватити упоредиво, уместо да се различити режими јавне подршке прећуте иза једне ранг-листе цена.

Да бисмо тражили да регулатор, уз поређење рачуна, објасни јавне финансијске услове под којима они настају није потребно да знамо како је сваки динар подршке распоређен.

Куповина котла није тромесечна одлука

Према потврди Србијагаса коју је РТС објавио 30. септембра 2026, аранжман за куповину руског гаса продужен је за још три месеца, до краја године. То је наставак снабдевања под тада уговореним условима, не вишегодишња потврда да ће ти услови остати исти или да ће снабдевања бити. ^[11]

Домаћинство које улаже у котао, прикључак и инсталације не бира само трошак наредне зиме. Оно се везује за систем чији ће услови набавке, расположивост и политика цена утицати на његове будуће издатке. Краткорочно повољан аранжман није довољан доказ дугорочне повољности тог избора. Из тога не следи да ће гаса нестати. Постојање резерви и других извора може смањити ризик. Али сигурност није само питање да ли је гас физички доступан: важно је и по којој цени се обезбеђују заменске количине и ко плаћа разлику. Поређење намењено избору грејања требало би да објасни и осетљивост рачуна на промену тих услова.

Коме користи цена коју су омогућили и солидарни суграђани?

Јавна подршка конкурентности једног енергента није исто што и помоћ домаћинствима којима је грејање најтеже доступно. Зато питање конкурентности води и питању расподеле: ко користи гас и ко може да оствари непосредну корист од лепог гасног времена?

У групи 30% домаћинстава која најмање новца троше, око 7,8% греје се на гас. У групи од 30% домаћинстава која троше највише новца за све издатке, око 11,7% се греје на гас. То говори о заступљености начина грејања унутар групе. Када погледамо састав свих домаћинстава којансе греју на гас, 30% домаћинства ниске новчане потрошње чини око 22,2% корисника, а 30% домаћинстава највеће новчане потрошње чини 33,3% свих домаћинстава која се греју на гас ^[3]

Ови резултати не показују да гас користе само имућни, нити да је исти проценат субвенција завршио у свакој групи. Показују да непосредна корист од политике која снижава цену гаса није подједнако доступна свим потрошачким групама. За већину домаћинстава из доњих 30% индивидуално грејање на гас уопште није начин на који се греју.

За расподелу новчане користи требало би знати и колико гаса свако домаћинство троши. Ако се помоћ преноси кроз нижу цену по јединици, већа потрошња може значити већу апсолутну корист, независно од потребе за помоћи. С друге стране, део користи може стићи и до домаћинстава без гасног котла, преко топлана, јавних услуга или привреде.

Зато се овим подацима не доказује да сиромашнији плаћају тачно одређени део грејања имућнијих. Поставља се основан захтев да се оправданост подршке оцени према расподели користи и потреба, а не само према ниској цени за постојећег корисника.

Подршка треба да се мери топлим домовима, не само ценом гаса

Питање није да ли држава треба да помаже, већ шта жели да постигне и како проверава резултат. Исту јавну корист не дају свака надокнада разлике у цени, свака инвестиција у мрежу и свака мера која домаћинству смањује потребу за енергијом. Треба их поредити према трошку, сигурности, учинку и доступности онима којима је помоћ најпотребнија.

Од регулатора зато треба очекивати више од аритметички тачне табеле тренутних рачуна: јасно објашњење обухвата, јавне подршке и ризике. Од оних који одлучују о буџету треба очекивати одговор коме подршка стиже и да ли је исти новац могао да обезбеди већу корист.

Јефтинији рачун може бити резултат успешне јавне политике. Али то се доказује њеним трошковима и резултатима, а не изостављањем тих трошкова из поређења. Док јавни рачун остаје изван слике, табела је податак о томе колико плаћа купац — не доказ колико грејање заиста кошта друштво.

Део те приче пролази и кроз топлане: оне гас претварају у топлоту, уз сопствене трошкове, дугове и начине наплате. То је следеће место на коме треба проверити како јавна подршка и пословање енергетских предузећа стижу до рачуна грађана.

Напомена о обрачуну

Трошак грејања. АЕРС-ов стандард је простор од 60 квадратних метара, 20 степени, 16 сати дневно током 180 дана и око 9.000 киловат-сати потребне топлоте. Нису кориговане стварне површине, изолација, временске прилике нити промене цена унутар сезоне. Националне процене користе објављени укупни удео „гас/плин“; расподела по групама и узимају основице и проценте за сваки децил појединачно. Због заокруживања изворних процената њихови збир мало одступа. ^{[2]45[3][4][5][6][7]}

Подршка. Главни приказ комбинује плаћање гаранција и затварање директних позајмица по години одлуке; не распоређује помоћ на грејне сезоне. Алтернативни поглед, који прати плаћене гаранције и нове директне позајмице по години исплате, даје 218,51 милијарду динара, односно око 5,9 пута моделовани трошак грејања. Та два рачуна не могу да се сабирају. Ниједан не представља коначан нето фискални губитак. ^[8][9][10]

Усаглашавање извора. За 2022. укључена је посебно наведена директна уплата УЈД банци НЛБ од 0,688 милијарди динара. За 2024. преузет је динарски износ плаћања гаранција из Прилога 13 и 2,201 милијарда отписа са стр. 76, који се слаже са променом стања позајмица; на стр. 102 стоји неусаглашених 2,021 милијарда. Отпис 30,878 милијарди потраживања насталих плаћањем гаранција није поново додат. Реч је о транспарентној реконструкцији компанијских извештаја, не ревизорски усаглашеном извршењу буџета. ^[8][10]

Извори

[1] АЕРС, Трошкови енергије за грејање стамбеног простора, сезона 2026/2027, 29. септембар 2026.

[2] РЗС, Анкета о потрошњи домаћинстава 2022, табела 7.5, стр. 82.

[3] РЗС, Анкета о потрошњи домаћинстава 2023, табеле 6.1 и 7.5, стр. 73 и 82.

[4] РЗС, Анкета о потрошњи домаћинстава 2024, табеле 1.1 и 7.5, стр. 15 и 82.

[5] АЕРС, Трошкови енергије за грејање, сезона 2021/2022, ред Природни гас.

[6] АЕРС, Трошкови енергије за грејање, сезона 2022/2023, ред Природни гас.

[7] АЕРС, Трошкови енергије за грејање, сезона 2023/2024, ред Природни гас.

[8] Србијагас, Извештај о пословању за 2022, стр. 77, 85-86, 104 и Прилог 13.

[9] Србијагас, Извештај о пословању за 2023, стр. 25, 78, 86, 103 и Прилог 13.

[10] Србијагас, Извештај о пословању за 2024, стр. 13, 76, 84-85, 102 и Прилог 13.

[11] РТС, Гасни аранжман са Русијом продужен до краја године под истим условима, 30. септембар 2026.